Rod i mentalno zdravlje: da li više psihopatoloških fenomena pokazuju žene ili muškarci i zašto
Jedna od najdubljih socijalnih podela u našoj kulturi je ona koju pravimo po rodu. Ova podela utiče na kompletan život jedne individue: oblikuje njene životne izbore, odnose sa drugima, očekivanja koji drugi imaju od nje itd., te iz ovoga jasno sledi da ta podela utiče na naša unutrašnja stanja, psihološka i emotivna.
Mnogi psiholozi i teoretičari bavili su se ovakvim pitanjima i pokušavali da ustanove kako se podela po rodu odražava na unutrašnji život muškarca/žene, kao i koji se problemi češće javljaju kao posledica ove podele. Većina teoretičara se slaže da nema razlika u opštim stopama psihopatologije kod oba pola, ali tipovi psihopatologija se razlikuju: žene pokazuju više stope depresivnosti i anksioznosti (za koje se kaže da su „internalizujući“ poremećaji), dok muškarci pokazuju više stope zloupotrebe supstanci i antisocijalnih poremećaja (koji se nazivaju „eksternalizujući“ poremećaji).
Zašto je sve to tako može se objasniti razmatranjem tzv. ‘muških’ i ‘ženskih’ poslova i odgovornosti. Naime, u našem društvu (ali i mnogim drugim društvima) i dalje postoji zastupljenost patrijarhalne porodice (iako izmenjena, neka obeležja su i dalje primetna), u kojoj je muškarac glava porodice i ujedno njen ‘vođa’, hranitelj, onaj koji zarađuje i od koga ekonomski status porodice direktno zavisi, što postavlja ženu u inferioran položaj, jer je ona po tradicionalnim shvatanjima vezana za kuću i staranje o deci. Sam taj nedostatak moći, stvara u ženi osećaj manje vrednosti i podređenosti mužu što može bitno uticati na njenu sliku o sebi i sklonost ka depresivnim poremećajima.
Kada su modernije porodice u pitanju, u kojima su i žene zaposlene, takođe postoji sklonost ka depresiji (jedan od razloga može biti to što žena u mnogo slučajeva manje zarađuje od muškarca) ili anksioznosti, jer žena pored obaveza na poslu ima obaveze i u kući i oko staranja o deci, čime se udvostručava broj njenih obaveza i stvara veći stres i napetost.
Za razliku od žena, muškarci su skloniji tome da stoički podnose probleme, kako na poslu tako i u domu jer kao hranitelji porodice smatraju da je njihova dužnost da ostanu stabilni i sposobni i da ne pokažu slabosti. Postoji istraživanje Svetske Zdravstvene Organizacije (SZO) u kojem je ustanovljeno da žene mnogo češće traže pomoć psihologa, psihijatra ili drugog stručnog lica za razliku od muškaraca. Stoga se zaključuje da muškarci više trpe ili ignorišu postojanje problema sve dok on ne postane kritičan. Oni i više i češće konzumiraju preterane količine alkohola i droga. Oni češće doživljavaju ekstremne fizičke posledice dejstva zloupotrebljenih supstanci – „prekidi filma“, halucinacije, delirijum. Mnogi psiholozi smatraju da je ovo jedan od načina na koji ‘beže’ od problema; zato su muškarci podložniji da izgrade zavisnost od ovih supstanci. Na osnovu istraživanja SZO, otkriveno je da neki muškarci nakon veće životne traume, kao što je gubitak posla, ekonomska kriza, razvod itd., imaju veće sklonosti da razviju bolest zavisnosti od žena.
Međutim, kada su teža psihopatološka stanja u pitanju, kao što je šizofrenija ili bipolarni poremećaj (koji zahvataju manje od 2 % populacije), ne postoji dokaz o uslovljenosti rodom, dakle zahvata jednako muškarce i žene.
Ovo su još neke od statistika SZO:
- Depresivni poremećaji zabeleženi su kod 41,9 % žena i 29,3 % muškaraca;
- Starije žene češće obolevaju od demencije, za razliku od starijih muškaraca;
- 1 od 5 muškaraca tokom života razvije bolest zavisnosti od neke psihoaktivne supstance, dok 1 od 12 žena razvije istu;
- Do 2020- te godine predviđa se da će unipolarna depresija biti jedan od najzastupljenijih mentalnih poremećaja, duplo češća kod žena;
- Psihopatska, delikventna i antisocijalna ponašanja dvostruko su češća kod muškaraca;
- PTSD – Post traumatski stresni sindrom češći je kod žena i ženske dece jer su više izložene seksualnom i fizičkom zlostavljanju u porodici.
Izvor: http://www.who.int/en/