Koji faktori utiču na mentalno zdravlje

Sada ćemo govoriti nešto o faktorima koji direktno ili posredno doprinose pojavi raznih mentalnih simptoma. Njihov broj je izuzetno veliki. Razlikujemo spoljašnje ugrožavajuće faktore, poput stresnih i traumatskih događaja i neadekvatnih ili nezdravih uslova za život, i unutrašnje faktore, kao što su neke genetske predispozicije ili – uslovno rečeno – negativne osobine ličnosti (npr. agresivnost, pasivnost i sl.) Potpunu sveobuhvatnu listu svih onih faktora koji potencijalno ugrožavaju mentalno zdravlje nije moguće sastaviti. 

Spoljašnji događaji koji doprinose pojavi mentalnih simptoma se mogu podeliti na sledeće: 

1. Veliki životni događaji – To mogu biti i pozitivni i negativni događaji, kao na primer ozbiljnije bolesti, odlazak u penziju, rođenje deteta, venčanje, otkaz na poslu, selidba, smrt bliske osobe, milionski dobitak na loto-u i slično. 
2. Hronični stresni događaji – Ovde imamo određene teškoće koje su relativno trajne i koje se učestalo ponavljaju tokom dužeg perioda. Primeri su: mobing (psihičko zlostavljanje) na radnom mestu, dečak čiji je otac u bolnici zbog depresije, devojka koja živi u nezdravoj sredini, a nema mogućnosti da se odseli i slično.  
3. Dnevni mikro-stresori – Oni predstavljaju određene „sitnice“ koje nam se tokom dana dešavaju. Uspavali smo se i zbog toga zakasnili na posao, shvatamo da u žurbi nismo poneli telefon, a supruga treba da nas nazove, zatim, pošto smo uzeli kafu, neko nas gurne i skroz se uprljamo, itd. Ove „sitnice“ se nagomilavaju i time se njihova snaga znatno povećava. 
4. Traumatski stresori – To su veoma snažni i često ekstremni neprijatni događaji koji su izvan ljudskog uobičajenog iskustva i koji izazivaju psihološke traume kod ljudi.

Jedna od karakteristika prosečne osobe savremenog doba je nedovoljna briga o mentalnom zdravlju, čini se da većina ljudi uzima zdravo za gotovo svoje psihološko blagostanje. Povremena poseta lekaru postala je sasvim prihvaćen oblik prevencije raznih fizičkih oboljenja, međutim, mentalna higijena i traženje pomoći od stručnjaka iz oblasti mentalnog zdravlja jos uvek se smatraju tabuima u našoj sredini. Ovakva vrsta nemara, pa čak i neodgovornosti prema sopstvenom psihičkom zdravlju neretko doprinosi razvoju vrlo neprijatnih posledica, poput različitih oblika psiholoških poremećaja, intenzivne patnje, psihosomatskih oboljenja. Zbog toga je potrebno posvetiti veću pažnju mentalnom zdravlju.

LITERATURA: Genc, A. (2009): Mentalno zdravlje u Ćuk, M., Živković, D. & Korać-Mandić, D. (ur). Mentalno zdravlje, Novosadski humanitarni centar, Novi Sad.