Identifikacija darovitosti

U vremenu kojem živimo od izuzetne važnosti otkrivanje darovitih, posebno dece, kako bi im se pružila svestrana podrška i pomoć u svakom pogledu. Prvi na frontu buđenja latentnih sposobnosti, mogućnosti, uočavanja, prepoznavanja, utvrđivanja opštih i pojedinačnih darovitosti ili talentovanosti za pojedine oblasti, su porodica, predškolska ustanova, škole svih nivoa i vrsta, kao i okruženje individue.

Roditelji, vaspitači, pedagoški kadrovi u školi-učitelji, nastavnici,profesori, pedagozi, psiholozi, socijalni radnici i drugi stručni saradnici, imaju posebnu važnost u ovoj oblasti. Njihova uloga je stalna, premanentna, nemerljiva, nezamenjiva, preko potrebna i stalno nova.

Identifikacija izvesnih pojedinaca kao darovitih ali utvrđivanje njihove darovitosti, jedan je od značajnih preduslova bilo kakve akcije na ovom području. Kao preduslov ili, čak, početak akcije,identifikacija nameće niz pitanja na koja, prema sadašnjem stanju naših saznanja u ovoj oblasti, nije moguće dati jednoznačne odgovore.

Naime, savremena shvatanja o značaju prve tri godine života u psihičkom razvoju deteta je da se posvete veoma ranoj identifikaciji darovitosti. Uprilog tome idu i nalazi nekih istraživača da se izvesne sposobnosti kao što su verbalna, numerička, sposobnost rezonovanja, prostorne orijentacije ili, u nekim izuzetnim slučajevima, muzičke ili psihomotorne sposobnosti, veoma ramo izdiferenciraju.

Nasuprut tome, mnogi stručnjaci su mišljenja da se pomenute sposobnosti, naročito tokom ranog detinjstva, ali i u predškolskom periodu, prilično ujednačeno razvijaju i da do značajnih diferenciracija dolazi tek nakon tog perioda.

IZVOR:

  • Grandić, R., Letić, M.“ Roditelji nastavnici o darovitoj deci i mladima“, Novi Sad, 2009.

Strategije podsticanja darovitosti u školi

Šta je strategija? Koji je njen pedagoški smisao? Strategija je noviji pojam u pedagoško-didaktičkoj terminologiji, a obično se definiše kao „vestina odlučivanja u uslovima postojanja mogućnosti izbora između više mogućih rešenja“. Može se govoriti o strategiji vođenja društvene politike obrazovanja, strategiji nastave, strategiji obrazovanja, strategiji učenja,strategiji rada sa darovitim učenicima, strategiji rada sa decom i učenicima sa teškočama u razvoju, razvojnoj strategiji, strategiji finansiranja.

  • Strategija u obrazovanju uopšte, pa i u predstavljanju razvoja darovitih učenika, u osnovi predstavlja umešnost izbora i primene oblika, sredstva i vođenja obrazovne aktivnosti u realno (za)datim okolnostima zarad postizanja postavljenog cilja i zadataka.

Reč je, zapravo, o delovanju koje je u vezi sa nižom međusobnim aktivnostima kao što su: planiranje, kojim se određuju zadaci i način njihovog ostvarivanja u saglasnosti sa postavljenim ciljem; organizacija, kojim se homegenizuju aktivnosti i dodeljuju konkretni zadaci putem davanja naloga, uputstva i predloga, sugestija i obezbeđenje auteriteta za njihovo izdržavanje; vođenje, koje podrazumeva utvrđivanje potreba, vršenje izbora i obrazovanje kadrova u skladu sa specifičnim potrebama i tehnološkim zahtevima, kontrolisanje, kojim se prate aktivnosti mere, ostvareni rezultati, indentifikuju odstupanja i njihovi uzroci, preduzimaju korektivni postupci u slučaju kada je to potrebno i vrednuju (ne)uspesi.

Budući da je fenomen darovitosti veoma složen i raznovrsan i da se manifestuje u svim oblastima ljudskog rada i stvaralaštva, i strategije podsticanja darovitih učenika treba da budu diferencirane. Do sada su najviše praktikovane segregacija, akceleracija i obogaćivanje.

IZVOR:

„RODITELJI I NASTAVNICI O DAROVITOJ DECI I MLADIMA“, Radovan Grandić, Novi Sad, 2009.

Roditelji o darovitoj deci i mladima

Porodica, roditelji i njihov uticaj na decu obavezno su postali predmet različitih istraživanja koja obuhvataju široku lepezu važnih pitanja i problema. Budući da vaspitanje u porodici predstavlja dug i složen proces, utvrđivanje uloge i uticaja porodice i roditelja na podizanje i vaspitanje dece i mladih, često znači veliku nepoznanicu ili niz nepoznanica koje zahtevaju bržljivo proučavanje.

Normalni proces podizanja i vaspitanja dece može da bude poremećen, ili čak ugrožen, nekim potresima u porodici, kao što su: bolest, razvod roditelja, smrt jednog od roditelja ili smrt bliskih osoba, bolesti zavisnosti nekog od članova porodice,siromaštvo, izbeglištvo. Ti faktori su često povezani i svi, zajedno ili odvojeno, snano utiču na stabilnost dece, njihovo samopoimanje, njihov odnos prema vršnjacima, njihov uspeh u školi i život uopšte.

Dečije prilagođavanje izvan kuće u velikoj meri zavisi od vrste odnosa koji postaje u porodici, jer je porodica najznačajniji agens za socijalizaciju dece.

Pored porodice, veliki značaj i uticaj na vaspitanje dece i mladih imaju institucije izvan porodice i porodičnog doma: predškolske ustanove, škola, vanškolske institucije za decu i mlade, kao i savremeni mas-mediji.

Od velikog broja pitanja koja se odnose na porodicu, roditelje i podizanje i vaspitanje dece i mladih, u ovom istraživanju pžnja je usmerena na pitanja o tome kako roditelji i prema kojim svojstvima (osobinama) opažaju i prepoznaju darovito i talentovano dete, kakvo je njihovo mišljenje o darovitoj i talentovanoj deci i njihovom primernom obrazovanju i vaspitanju.

IZVOR:

  • Grandić, R.,letić, M. „Roditelji i nastavnici o darovitoj deci i mladima“, Novi Sad, 2009.

Prepoznavanje darovite dece od strane roditelja

Mišljenje i stavovi roditelja mogu biti od velike pomoći za otkrivanje darovitosti, budući da oni mogu dati potrebnije informacije o razvoju osobinama deteta u odnosu na druge.

Roditelji su u prilici da kontuirano opažaju sve reakcije i karakteristike u ponašanju svoje dece. Zbog toga su u situaciji da pomognu i podrže razvoj sposobnosti uz uslov da su solidno pedagoški obrazovni.

  • Bloom smatra da su  porodice i nastavnici presudni faktor na putu darovitog deteta ka izvrsnosti.
  • Stojković konstatuje da roditelji najčešće prvi zapažaju da njihovo dete ima široka interesovanja, veliku radoznalost, dobro pamćenje i dr.
  • Viner smatra da porodica ima najveću odgovornost za razvoj darovite dece i da podrška roditelja u svim razvojnim periodima aposebno u ranom detinjstvu predstavlja odlučujući faktor za razvoj darovite dece.
  • Mnoga istraživanja koja su se bavila identifikacijom, darovitosti, a u kojima su , ukazuje dok su roditeljima bili uključeni i roditelji, darovitog D.neophodne precizne informacije u pogledu karakteristika po kojima se daroviti pojedinac razlikuje od svojih vršnjaka. Većina roditelja ne zna šta znači biti darovit. Istraživanje obavljamo na populaciji roditelja odlikaša, pokazuje da roditelji pre prepoznaju posebne talente nego nadprosečnu opštu inteligenciju.
  • Mnoge studije su pokazale da u većini kultura porodice ohrabruju više dečake nego devojčice da budu nezavisni, odgovorni i sposobni da preuzimaju odgovornost i da ovakav stav može promeniti njihov pristup prema školi, uspehu i dr.
  • Istraživaći su  u ispitivanju odnosa porodica darovitost dece, uglavnom usmereni na proučavanje ekonomskog i obrazovnog statusa majke. Iako se ne želi zanemariti uticaj ovih faktora kada je u pitanju potencijalna motorička  darovitost učenika, biti usmereno ka proveravanju komponenti roditelja da uspešno prepoznaju znake motoričke darovitosti svoje dece.
  • IZVOR:
  • Sturza- Milić, N: Identifikacija motoričke sposobnosti, Integralnost razvoja, Rani motorni razvoj, Visoka šola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača, Vršac 2009.

Teorijski okvir rada darovitosti

Odnos prema darovitosti se menjao kroz istorijske epohe u zavisnosti od ekonomskog i društvenog razvoja. Interesovanje za poznavanje i pripremanje darovite dece naročito se razvija u drugom delu XX veka.

Danas pažnju većine ljudi, privlači sport. Mnogi autori smatraju da je u suštini fenomena darovitosti, talenata i kreativnosti, oduvek bilo više predpostavljenog i nejasnog, nego konkretnog i operativnog. U različitim društvenim periodima darovitost je različito definisana. Danas se o pojmu darovitosti ne govori samo u smislu intelektualne darovitosti, već se ti pojmovi uveliko proširuju. Toj tendenciji u svetu, a i u našoj zemlji, znatno je doprinela Gardenova teorija, o višestrukoj inteligenciji,prema kojoj se darovitost može manifestovati u više različitih oblasti. Svaki vid inteligencije upotrebljava jedan specifičan sistem simbola kao osnovna jedinica za procesiranje informacije.Darovitost, obdarenost i talenat ili visoke prirode sposobnosti su različiti termini pod kojima se obično podrazumevaju izuzetna postignuća pojedinaca u jednoj ili više oblasti uslovljena sposobnostima po kojima se on izdvaja od ostale populacije.

U našoj stručnoj javnosti najčešće se koriste dva termina darovitost (neobdareno,obdarena)  deca, i talentovano dete.

  • Talenat-manifestvovanje sposobnosti, kao orginalna kombinacija usvijenih naslednih funkcija dispozicija i opercionih sistema.

Danas je u primeni termin  Genijalnost koji podrazumeva redak sklop visokih sposobnosti,osobina ličnosti,motivacije i sredinskih faktora. O vezi između darovitosti i talentovanosti ima više različitih shvatanja. Za neke autore darovitost ukazuje na potencijalne sposobnosti atalenat na iskazne. Prema nekim shvatanjima talenat postaje subkategorija darovitosti, odnosno darovitost sadrži veliku raznolikost sposobnosti, talenata ili sklonosti.

S obzirom na to da dilema u vezi odnosa navedenih termina nije rešena priklonićemo se shvatanjima da je darovitost u osnovi svakog talenta i da talenat u bilo kojoj oblasti neće biti moguć ukoliko osoba nije darovita.

  • IZVOR:
  • Sturza-Milić, N: Identifikacija motoričke sposobnosti, Integralnost razvoja, Rani motorički razvoj, Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača, Vršac 2009.

Motorička darovitost

Darovitost se najčešće ispoljava kroz konkretne oblasti ljudske delatnosti kao što su nauka,umetnost ili sport. Nema pravila o br. oblasti u kojima jedna osoba može biti izuzetna. Postoje velike individualne razlike među darovitim osobama u pogledu količine dara koji poseduju.

Darovitost se može tretirati kao jedinstven fenomen. U tom slučaju, postoje određena zajednička svojstva pojedinaca bez obzira na oblast u kojoj su daroviti. Mnogi autori smatraju da motorička darovitost predstavlja jedan vid expresije darovitosti, ali ne ulaze u suštini određenja navedenog fenomena i motoričom darovitošću se bave veoma površno. Najčešće korišćena definicija darovitosti koja se može primeniti i na motorički domen, definicija koju je predložio Morland.

Prema navedenom autoru, darovita i talentovana deca su ona koja su identifikovana od strane profesionalno kvalifikovanih lica i koja su zbog izuzetnih sposobnosti u mogućnosti da ostvare visoka postignuća. Ova deca pokazuju svoje potencijale sposobnosti i ostvaruju ih u nekoj od sl. oblasti:

  • opštim intelektualnim sposobnostima
  • specijalnim akademskim sposobnostima
  • kreativnim ili produktivnom mišljenju
  • psihomotornim sposobnostima
  • sposobnostima u vodstvu
  • vizuelnim ili sličnim umetnostima.

Gardner vidi visoke sposobnosti o korišćenju tela u izražavanju, lakoću, tečnost pokreta, smisao za umerenost pokreta, sposobnost za ritam, snagu, brzinu, kordinaciju i tečnost.

Gane navodi pet domena sposobnosti među kojima se senzomotorna darovitost. Daroviti su prirodne sposobnosti koje imaju genetsku osnovu i mogu se opaziti u toku detetovog školovanja. Po njemu su potencijali mogu lakše uočiti kod manje dece, yato što su uticaji iz okoline i sistematsko učenje delovali samo u ograničenoj meri. Daroviti tj. prirodni potencijal progresivno se transformišu u talente.

Wyrk definiše motoričku darovitost kao sposobnost produkcije brojnih i orginalnih motoričkih odgovora na odgovarajuči određeni podsticaj.

Pod dečijom darovitošću uglavnom se podrazumeva uspešno rešavanje tekstova sposobnosti i sposobnosti za superiorno  učenje. Uloga ostalih faktora ne mora biti dominantna u određennju darovitosti.

Spominju se još i redovi, mišljenja sl. autora: Termana, Volkova, Kukulja.

IZVOR:

  • Sturza – Milić, N: Identifikacija motoričke sposobnosti, Integralnost razvoja, Rani motorički razvoj, Visoka sola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača, Vršac 2009.

Metode darovitosti

1 Inovativna metoda– ovom metodom procenjuju se osobine potencijalno darovitog pojedinca i njegovi proizvodi, a to čine roditelji, vaspitači, nastavnici, stručnjaci i sami daroviti pojedinci.

2. Metoda posmatranja -posmatra se ponašanje darovitih, testiraju se opšte sposobnosti, osobine ličnosti, znanja i postignuća darovitih učenika.

3. Eksplorativni interviju -primenom ovog intervjua se procenjuje motivacija za ispolaavanjem darovitosti od strane darovitih osoba. Uzimaju se podaci socijalno-ekonomskoj situaciji,školskoj uspešnosti, socijalnom poreklu, profesionalnim namerama, obrazovnim ciljevima, sklonostima ka takmičenju itd. Darovite učenike u radu treba podsticati, nagrađivati i podkrepljivati. Potrebno je pratiti promene u ličnosti (sposobnosti, osobine, interesovanja) pomoću testova znanja, veština, postignuća, ali i drugih efeata u školskim i vanškolskim aktivnostima. Potrebno je, radi uspešnog razvoja darovitih, pratiti socijalnu, materijalnu i ekonomsku situaciju u porodici putem stalne saradnje sa roditeljima.
Načini utvrđenja ali i praćenja darovitih učenika su sledeći:
-školski uspeh (ocene),
-rezultati na testovima sposobnosti (opšti iposebni),
-detaljne i precizne beleške o razvoju dece,
– zapažanja vaspitača, nastavnika,učitelja, roditelja i drugova okvalitetu darovitog,
– produkti dečijeg stvaralaštva (pisani sastavi,crteži),
-takmičenja i uspešnost u pojedinim školskim i vanškolskim aktivnostima,
– utvrđivanje voljno karakternih osobina (samostalnost, upornost,ambicije…).

Darovitost pojedinca se sagledava u kontekstu sadržaja i aktivnosti u okvirima vaspitno-obrazovnih oblasti ili nastavnih predmeta u školi. To može da dovede do zanemarivanja onih vrsta nadarenosti koje su izvan pomenutih okvira, a nisu manje značajne.
Razni su načini kojima su testirana darovita deca. Ranenove progresivne matrice omogučile su neverbalno rasuđivanje nadogradnjom odabira crteže kao nastanke matrice. Prostorne sposobnosti ispituju mentalnim rotacijama slike. Pamćenje se testira koliko brojeva osoba može zapamtiti.

Muzički darovita deca

Deca s razvijenom muzičko – ritmičkom inteligencijom često udaraju ritam nekih melodija ili pevaju sama za sebe. Mogu izmisliti melodiju i njome ispričati neku priču. Zapažaju različite zvukove u okolini, imaju sposobnost raspoznavanja ritma, pa i određene teme u muzici, te delova melodije. Bolje pevaju od ostale dece i kvalitetnije se ritmički i muzički izražavaju na udaraljkama ili muzičkim instrumentima. Veću muzičku inteligenciju pokazuju pevači, kompozitori, muzičari, dirigenti i sl.. Muzičke sposobnosti su nasleđene biološke mogućnosti prepoznavanja i reprodukcije zvuka i zvukovnih kombinacija. One se, razvojno gledajući, vrlo rano pokazuju. Uključuju: pamćenje melodije, percepciju ritma, shvatanje tonaliteta, utvrđivanje intervala (visinskih odnosa među tonovima), sposobnost uočavanja estetskog značenja, apsolutni sluh, te najvažniju sposobnost, koja se temelji na osećaju za visinu, razumevanje melodije.

Prema mnogim istraživanjima, muzička darovitost se ispoljava pre drugih oblika darovitosti na predškolskom uzrastu. Sa svojim karakteristikama, predškolski uzrast smatra se ,,kritičnim periodom“ u razvoju potencijalne muzičke darovitosti, te je važno što ranije prepoznati (identifikovati) i uticati na njen razvoj.

Muzički darovite treba,ako postoji mogućnost,usmeriti u adekvatne muzičke škole,međutim,za sve one muzički obdarene koji iz bilo kojih opravdanih razloga nisu u mogućnosti da pohađaju adekvatnu muzičku školu,nastavnici treba da organizuju poseban individualni rad koji će odgovarati predispozicijama svakog pojedinca.

Literatura: http://porodicnivodic.rs/skole-jezika/darovitost

 

Likovno darovita deca

Roditeljima i nastavnicima je jasno  da neka deca crtaju mnogo više nego druga deca, kao i da su neka talentovanija od druge. likovni se talent ne pojavljuje često u predškolskom razdoblju. Smatra se da se zreli likovni produkt ne može pokazati pre 10. godine, prvenstveno zbog nedovoljne razvijenosti motorike prstiju.

U većini slučajeva talentovana deca su natprosečne inteligencije a i druge mentalne sposobnosti su kod većine njih vrlo razvijene. Kao i sva ostala deca i ona prolaze kroz ranu fazu šematskog crtanja ali njihov razvoj je daleko brži. Glavni pokazatelj likovne darovitosti je sposobnost deteta da proizvede prepoznatljive oblike najmanje godinu dana pre svojih vršnjaka.

Darovita deca pokazuju interesovanje i volju za crtanje novih tema, za isprobavanje različitih tehnika i materijala. Ova deca poseduju bogatiji repertoar šema, kao i veću radoznalost u pogledu prikazivanja što realnijeg izgleda objekta. Njihovi crteži nisu samo odraz dečijeg posmatranja objekta već se na njima vidi i veća fleksibilnost u prikazivanju različitih položaja i pokreta figura. Sem bogate mašte, deca talentovana za umetnost imaju i jako dobro vizuelno pamćenje.

Razlika između uobičajenog likovnog razvoja i razvoja likovno darovitog deteta leži u tri bitne karakteristike:

  1. Likovno prosečna deca barataju naučenim likovnim šemama, likovno nadareni se oslanjaju na zapamćene pojedinosti neke doživljene situacije;
  2. Likovno daroviti ranije ovladaju likovnim veštinama prikazivanja kao što su postizanje rotacije, skraćenja, perspektiva, senka;
  3. Likovno darovito dete nije sposobnije samo u likovnom izražavanju nego ima povećanu osetljivost za oblike, boju, teksturu, položaj i pokret.

Više o likovno darovitoj deci, i darovitoj deci uopšte,možete pronaći na ovom sajtu:

 

http://porodicnivodic.rs/skole-jezika/darovitost

 

Literatura: Gr.autora, 2003,  Daroviti i šta sa njima, Vršac

Darovitost

Darovitost se posmatra kao višedimenzionalno svojsto, pojava koja nastaje u sadejstvu spsobnosti i osobina i pojedinaca i podsticajne okoline. Pojam darovtog imao je svoj razvijeni put. Ranije se o njemu govorilo u smislu intelektualnih sposobnosti. Osamdeseih godina Gardenova teorja o višestrukoj inteligenciji bacila je novo svetlo na ovaj pojam.

Daroviti pojedinac je onaj koji je sposoban za visoka dostignuća, ili ima potencijalne sposobnosti u nekima od sledećih oblasti:

  • opštoj intelektualnoj oblasti
  • specijalnim akademskim oblastima
  • stvaralačkom ili produktivnom mišljenju
  • sposobnosti za vođstvom
  • vizuelnim i dr.umetnostima
  • psihomotornim sposobnostima.

Skupština reformise obrazovanje kao osnovno ljudsko pravo, a veruje da obrazovanje treba da u najvećoj meri odgovara svakom pojedincu. Dok iz praktičnih razloga obrazovni sistem mora da bude organizovan tako da pruža adekvatno obrazovanje za većinu dece, uvek će postojati deca sa posebnim potrebama za koje se mora napraviti posebni programi. Jedna grupa takve dece su izuzetno darovita deca. Odgovarajući obrazovni uslovi treba da budu korisni za darovitu decu i da im omoguće da razvijaju svoje potencijale, u njihovu korist i u korist društva u celini. Pružanje posebnog obrazovanja ipak ne treba ni u kom slučaju da stavlja u povlašćen položaj jednu grupu dece u odnosu na druge grupe. Stoga skupština savetuje da savet ministra od odgovarajućih vlasti zemalja koje su potpisnice Evropske kulturne konvencije koje zahteva da u svoje obrazovne politike uključuje razmatranja. Obrazovanje i vaspitanje daroviih učenika – na kraju dvadesetog veka, sve u veći zahtevi za podrškom koju skola treba da pruži razvoju društva adekvatnom pripremom svakog pojedinca, a najviše onih sa najvećim intelektualnim i kreativnim potencijalima, kojih se očekuje da budu vodđe i nosioci prosperiteta. U ove svrhe vrše se izmene regulrnog kurikuluma i uvode posebni oblici rada sa darovitim učenicima. Poseban tretman darovitih učenika u školi ukljućuje segregaciju, akceleraciju i obogaćivanje. Sve ukupno školsko iskustvo i rezultati brojnih istraživanja idu u prilog preovlađujućeg uverenja da daroviti učenici treba i da ostanu u mešovitim odeljenjima ( ili bar većina njih), ali se zahteva da im se obezbede dodatni sadržaji i aktivnosti u školi i van nje, da bi mogli, u sto je moguće većoj meri da razviju svoje potencijale, i da, i da u što većem broju, postanu kreativni stvaraoci u zrelom dobu. Problematizovanje obrazovanja i vaspitanja darovitih i talentovanih učenika započelo je obraćanjem pažnje na neke darovite ( talentovane) učenike koji su doživljavani kao izuzeci. U slučajevima kada je bilo očigledno da deca imaju značajno više spsobnosti i znanja od svoji vršnjaka iz odeljenja i kada je bilo ozbiljnih problema u školskom uspehu i ponašanju, uvođen je poseban obrazovni tretman koji je podrazumevao njihovo potpuno izdvajanje i uključivanje u druge programe ( formiranje posebnih odeljenja i škola ) ili ubrzavanje školovanja.  S vremenom, uvečava se broj učenika na koje  se obraća pažnja, a uviđa da je ideja o njihovom premeštanju iz jednog okruženja u drugo, udaljavanju od vršnjaka i  dece nižih sposobnosti uviše radikalna. Prednost se daje uvođenju manjih promena koje zahtevaju manje ili kraće izdvajanje tretiranh učenika. Ovaj proces, imenovan kao obogaćivanje, obuhvata oblikovanje razni dodatnih aktinosti i sadržaja, koji se nastavljaju na regularni kurikulum, tako sto ga proširuju i produbljuju, a izvode umsto redovnih obaveza učenika ili u njihovo slobodno vreme. U početku male izmene regularnog kurikuluma i načina rada u školi uvećavaju se toliko da se formulišu kao zhtevi za menjanjem škole i nastave, radi prilagođavanja obrazovnog sistema potrebama i mogućnostima svih učenika

  • Pravo darovitih- u deklaraciji jednaka mogučnost ne može da znači i ne sme da znači, kao sto je Jefferson rekao: “ Svako dete je jedinstveno.“ Sva deca imaju ista prava da razvijaju sopstveni potencijal.  Sva deca moraju da ukljućuju darovitu decu.
  • Pravo je darovitog deteta da bude uključeno u odgovarajuća obrazovna iskustva, čak  i kada ostala deca istog razreda ili uzrasta ne mogu da imaju koristi datog iskustva.
  • Pravo daroviog deteta da bude u grupi i da bude u interaktivnom odnosu sa drugom darovitom decom u nekom delu iskustva učenja da bi bilo shvaćeno, angažovano i izazvano.
  • Pravo darovitog deteta je da bude podučavano, a ne da bude korišćeno kao tutor ili asistent u podučavanju tokom najvećeg dela školskog dana.
  • Pravo darovitog deteta  je da uči brže od svojih vršnjaka i da se njegov tempo učenja poštuje i obezbedi.
  • Pravo je darovitog deteta  da mu se predstavljaju nove, napredne i izazovne ideje i koncepti bezobzira na materijalne i izvore koji su odredđeni za njegovu uzrasnu grupu.
  • Pravo je darovitog deteta da mu se predaju koncepti koje ono jos ne zna, umesto da nanovo uči stare   koncepte za koje je vec pružilo dokaze da j savladalo.
  • Pravo je darovitog deteta da misli na alternativne načine, da proizvodi različite proizvode, i da uvodi intuiciju i inovaciju u iskustvo učenja.
  • Pravo je darovitog deteta da ima idealizovan stav i da bude osetljivo po pitanju jednakosti,  pravde, istine i čovečanstvo suočava, i da ima forum za izražavanje ovih osećanja.
  • pravo je darovitog deteta da izrazi smisao za humor koji je neobičan, pun poigravanja i često složen.