CITATI I IZREKE

„Kad bi nas moglo odgajati neko više biće, onda bi se tek videlo šta može da bude od čoveka.“

Immanuel Kant

 

„Vaspitanje zahteva najveću marljivost koja će doneti najveću korist.“

Seneka

 

„Obrazovanje se ne sastoji od toga koliko ste zapamtili ili koliko znate. Sastoji se od toga da razlikujete koliko znate, a koliko ne.“

Anatole France

 

„Ako si učitelj dece, ili možda otac, budi im učitelj svojim vladanjem i životom.“

Latinska izreka

 

„Lepe stvari se stiču napornim učenjem, a ružne se stiču bez ikakvog napora same po sebi.“

Demokrit


„Svaki čovek treba da se vaspitava zbog sebe.Samo tako će se naučiti veštini življenja.“

Ž.Ž.Ruso

Doktorati kao suma plagijata

„Politika“, 20.06.2011.

Ko je živeo u Nemačkoj, može da razume zašto za njene gradjane stid ne predstavlja naročitu vrlinu, što je, recimo, užasavalo  Karla Marksa, o čemu svedoče njegova pisma iz  1843.godine. Ali, da je Marks živeo duže, uverio bi se da, pored kapitalizma koji ne priznaje čuda, jer je sam po sebi najveće čudo, postoji još  jedna stvar koja ljudima oduzima pamet i dah: čovek sa mnogo imena i vojna uniforma ukrašena visokim činovima! Kapetan Kepenik, po zanimanju obućar iz Kepenika, jedne berlinske četvrti, ostao je u trajnom pamćenju Nemaca. Taj čovek, koji je proveo mnoge godine u zatvoru zbog kradja i veštih falsifikata, kupio je na otpadu uniformu kapetana i zatim je, 16.oktobra 1906.upao je u Gradsku skupštinu Kepenik, uhapsio gradonačelnika i odneo kasu sa velikom svotom  novca!
Fridrihu Vilhemu Vogtu, „kapetanu od Kepenika“, koga je ovekovečio književnik Karl Cukmajer (1896 – 1977)  u tragikomediji „Kapetan od Kepenika“, odali su vojnu  počast i francuski vojnici. Posle njegove sahrane januara 1922. u Luksemburgu, oni su rekli: „Ovde počiva jedan pravi kapetan!“
Nakon više od jednog veka, žrtve prevare i falsifikata postali nemački univerziteti – Hajdelberški, sa svetskim glasom i ugledom, univerzitet u Konstanci, univerzitet u Bajrojtu itd.
Bivši ministar odbrane nemačke vlade, čije je pravo ime Karl Teodor Maria Nikolaus Johan Jakob Filip Franc – Jozef Silvester Frajher fon und cu Gutenberg, doktorirao je 27.februara  2007. godine u Bajrojtu. Njegov mentor Petar Heberle, koji uživa veliki ugled u Evropi i svetu kao profesor ustavnog prava, zajedno sa profesorom Minhenskog univerziteta Rudolfom Štrajncom, ocenili su najvišom ocenom Gutenbergovu disertaciju „Stupnjevi razvoja ustavnosti  u SAD i EU“. Ta odlična ocena, „summa cum laude“, splasnula je kao mehur sapunice kada je utvrdjeno da je Gutenbergov doktorat u stvari samo  „suma plagijata“.
Ali, kako je obavešena javnost, trebalo je uložiti ne malo truda da bi se Gutenbergu oduzela titula doktora prava i  on, koji je kao član konzervativne CSU partije počeo da gradi političku karijeru od 2002, uklonio sa položaja ministra. Tek nakon što je upućeno pismo sa  51.000 potpisa nemačkih doktoranata Angeli Markel i kada je o svemu tome dalo mišljenje čuveno Nemačko istraživačko društvo (DFG) u Bonu, unutar koga postoji i ombdusman, Gutenberg, koji je po majci unuk vukovarskog grofa Jakova Elca (1921 – 2006), bivšeg Tudjmanovog izaslanika u Savetu Evrope, a po ocu, unuk nemačkog političara Karla Teodora (1921 – 1972), i čija je supruga Štefani (1976), čukununuka Ota Bizmarka, morao je da podnese ostavku i oprosti se od politike.
Od njegovih  mnogobrojnih  imena ostalo je  sada samo  jedno: „Gutenplag“!
Rušenje Gutenberga, čija loza datira od 1158.godine, člana istoimene čuvene familije, čiji kapital, pored brojnih firmi od Frankfurta do Njujorka,  plodi se takodje i u Hipo-Ferajn Banci, izazvalo je „domino-efekat“. Naime, nakon te doktorske afere, izašli  su na videlo dana doktorat – plagijat  sa univerziteta u Konstanci Veronike Zas, ćerke Edmunda Štojbera, bivšeg „poglavara“ pokrajine Bajern, koji ima u današnjim nemačkim medijima podrugljivi naziv „moskovski trojanski konj“, i Ester Silvane Koh – Mering, donedavno potpredsednice Evropskog parlamenta, koja je svoju disertaciju, filovanu plagijatom, odbranila na Hajdelberškom univerzitetu.
U javnosti Nemačke prva je podrugljivo nazvana „Vroniplag“, a druga „Silviplag“!
Nemačka se, dakle, čisti od svojih grehova, dajući im ime koje zaslužuju: Kriminal! – kako je rekao jedan profesor univerziteta.
Pitanje je, medjutim, koliko će vode proteći Dunavom, dok se doktorati-plagijati na univerzitetima u Srbiji ne proglase kao „doktorplag“ i kriminal, i „doktor – virus“ ne stavi u dobro zatvoreni sud.

Nebeski štit

Dodatak za nauku,“Politika“,18.jun 2011.,str.9

         Američki astrofizičar Džems F.Drajk, profesor univerziteta u Merilendu, i astronom Miraj Ofer, profesorka Bostonskog univerziteta, saopštili su ovih dana da se na granici Sunčevog sistema nalazi nepokretna „pena“ magnetnih mehurića, koja je naša prva odrambena linija od kosmičkog zračenja.Čestice kosmičkog zračenja prolaze najpre kroz oblast dugu 160 miliona kiliometara, koja je ispunjena magnetnim mehurima, što podseća, kako su opisali, na vrtložni bazen, virpul.
       Ostaje, medjutim, nejasno da li je ta prva odbrambena linija od kosmičkog zračenja dovoljno bezbedna.Jer, kako su saopštili, taj štit od „pene“ je porozan i omogućava česticama nesmetani prodor.Medjutim, s druge strane, mnoge čestice ostaju zarobljene  u toj „peni“, u kojoj, zatim,  poskakuju kao loptica u fliperu.
      Do tih saznanja se došlo na osnovu podataka „Vojadžera 1“ i „Vojadžera 2“, koji je NASA poslala u kosmos još 1977. godine.Ti objekti, plod ljudskog uma i ruku, koji su dostigli najveću udaljenost od Zemlje, sakupili su, zahvaljujući sondama, laboratorijama i vrlo preciznim mernim instrumentima, ogroman broj podtaka o Suncu i zračenju (solarnom, galaktičkom i ekstragalaktičkom), kao i o planetama, naročito o Jupiteru, Saturnu, Merkuru,Neptunu, Marsu itd.
         Blagodareći pomenutim i drugim podacima, naučnici Nikolas Dofas iz Čikaga i Ali Pormand iz Miamija rekonstruisali su nastanak Marsa.Pomoću radioaktivnog hafnijuma 182 i volframa 182, oni su kao na časovniku  ustanovili  da je Mars ostao u „embrionalnoj fazi“, to jest nije uspeo, usled kolizije, da dostigne razvoj planete.
          Rast Marsa je zaustavio Jupiter, koji je zbog  promene svoga rastojanja od Sunca, poput usisivača, očistio ogroman broj planetezimala u Sunčevom sistemu.Tako je  zaustavljen  rast crvene planete, što je naučnu javnost Nemačke navelo da taj slučaj uporedi sa Oskarom, junakom iz romana „Limeni doboš“ Gintera Grasa.
           Uz ova nova naučna saznanja, dogodilo se jedno spektakularno astronomsko otkriće i jedno naučno razočaranje. Naime, jedan od vodećih astronoma SAD Robert Kvimbi sa Kalifornijskog instituta za tehnologiju u Pasedeni, otkrio je protekle nedelje novu vrstu Super- nove.Zajedno sa svojim timom saradnika,taj mladi naučnik je ustanovio da je ona deset puta svetlija od dosad otkrivenih, a najveće iznenadjenje predstavlja to što prilikom  eksplozije te nove vrste, koja je 130 puta veća od Sunca, nisu pronadjeni tragovi vodonika, kalcijuma i gvoždja!
            Fizičari, koji su najavili lov „Božje čestice“, ponadali su se da će dokazati pretpostavku o postojanju pete sile koja – kako se zamišljalo – deluje na izuzetno maloj udaljenosti. Računalo se da bi naučni dokaz o toj sili predstavljao najveće otkriće u poslednjih 50 godina. Medjutim, pošto njeno postojanje i delovanje eksperimentalno nije dokazano, fizičari su se pomirili sa činjenicom da su  vladajuće sile sveta  i dalje: jaka sila jezgra koja drži na okupu atome, slaba koja se pokazuje u procesu radioaktivnog raspada i fuzije, sila gravitacije i elektromagnetna sila promenljivog dejstva.
            Ali, pored tolikog saznanja, koje se  neprestano umnožava, zašto naša Zemlja – kako glasi Njegoševo pitanje – još  ne može ni „sina jednog vjenčati srećom!“ 

Citati pedagoga

„Lična sreća nije moguća izvan društva, kao što nije moguć život biljke koja je istrgnuta iz zemlje i bačena na besplodni pijesak.“

Tolstoj

„U šahu, kao i u životu primjećujemo svoje greške tek onda kada se drugi njima koriste.“

Tolstoj

„Više vredi vojska magaraca koju predvodi lav, nego vojska lavova koju predvodi magarac.“

Napoleon

„Kad svi misle isto, znači da niko ne misli dovoljno.“

Lippmann

„Nisu loša vremena, nego čovek.“

Darvin

„Obrazovanje se ne sastoji od toga koliko ste zapamtili ili koliko znate. Sastoji se od toga da razlikujete koliko znate, a koliko ne.“

Anatole France

„Želite li znati što Bog misli o novcu, pogledajte ljude kojima ga je dao.“

Dorothy Parker

CITATI

„Način učenja treba učiniti takvim da ne bude nasilan… zato što slobodan čovek ne sme ni jednu nauku da izučava ropski, jer se u duši ne zadržava nikakvo nametnuto znanje“ .

Platon

 „Ako me neko pita koja su najbolja sredstva za pojačavanje pamćenja, ja cu mu odgovoriti: vežbanje i rad. Mnogo učiti, o mnogome razmišljati i, ako je moguće, svakoga dana – to je najmoćnije sredstvo.“

M.F.Kvintilijan

Možda če ponekad biti dobro da produbimo radoznalost kod dece ako stavimo pred njih nove i neobične stvari sa željom da izazovemo njihova pitanja i da im damo mogućnost da se o njima sama obaveste.“

Dž. Lok

„Daj te nam valjane majke, pa ćemo dati valjane građane.“

J.A.Komenski

 „Rad i život naših majki ne treba da se rukovodi slepom ljubavlju, već velikim osećanjem koje je usmereno ka budućnosti. I takve majke daće nam divne, srećne ljude i same će biti srečne do kraja života.“

A.S.Makarenko

„Ako je osoba sa kojom dete identifikuje odgovarajuce (po merilima sredine u kojoj porodica živi), onda kod deteta raste osećanje adekvatnosti i samokontrole. Ako model ne predstavlja odgovarajuči uzor, kod deteta dolazi do problema u razvoju jer nema odgovarajuće obrasce kojima bi oblikovalo vlastito ponašanje.“

Sulejman Hrnjica

Kako se alkoholizam odražava na decu?

Alkoholizam je bolest zavisnosti od koje mogu bolovati osobe i muškog i ženskog pola. U nekim porodicama to može biti samo otac ili samo majka, a u nekim je to slučaj sa oba partnera.

U slučaju majke – alkoholičara javlja se apstinencijski sindrom novorođenčeta, do koga može doći posle nekoliko sati ili dana nakon porođaja. Apstinencijske smetnje su posledica naglog prekida unošenja alkohola koji je dete za vreme nošenja dobijalo iz majčine krvi. Kod ovih slučajeva novorođenčetu se obično daju male doze odgovarajućeg sredstva i lagano se sprovodi odvikavanje.

http://kutak.forumotion.com/t81-alkohol-i-trudnoaa

Neka deca se identifikuju sa svojim roditeljima alkoholičarima te i sama postaju zavisnici alkohola, a ona kojoj roditelji alkoholičari daju da piju alkohol, na neki način ih imitiraju, te i sama kasnije postaju alkoholičari.

http://zdravlje.krstarica.com/l/tegobe/deca-i-alkohol-posledice/

Za decu alkoholičara ništa nije tako bolno kao stalna opredeljivanja: čas za jednog, čas za drugog roditelja, jer se ona doživljavaju kao realna mogućnost za gubitak oba. Od dece roditelji prikrivaju mnoge sukobe, ali samo delimično, pa se time još više produbljuju osećanje nesigurnosti i straha, učvršćena u najranijem detinjstvu.

Najizrazitiji poremećaji navika u predškolskom uzrastu su: noćni strah, enureza, griženje noktiju, problemi sa ishranom, sisanje prstiju, mucanje, hodanje u snu, napadi nekontrolisanog besa, a veoma su rasprostranjene i fobične neurotične reakcije.

Stalna izloženost dece protivrečnim emocionalnim i vaspitnim uticajima roditelja dovodi do hipersenzitivnosti. Mnoga deca alkoholičara se povlače u sebe, maštaju, postaju preosetljiva i zbog toga se kasnije u životu teže prilagođavaju i snalaze. Nesrećno detinjstvo doprinosi njihovoj psihičkoj neuravnoteženosti, nesamostalnosti i nepoverljivosti prema ostalim ljudima.

Redovno školovanje i budućnost dece alkoholičara dovedeni su u pitanje. Oni obično pružaju otpor prema učenju i školi, koji se može interpretirati kao manifestacija generalizovanog odbacivanja autoriteta, mada je znatno češće posledica neadekvatne edukacije i nerazvijenih radnih navika. Postižu slab uspeh u školi, jer su zaplašena, nesigurna u sebe i nemaju osnovnih uslova za rad. Nemogućnost koncentracije, pažnje, gubitak interesovanja za školu i dr. su česti pratioci problema u učenju. Oni ne razvijaju dovoljno ne samo svoje intelektualne potencijale, već ni socijalno prihvatljive norme svoje sredine, posebno pozitivan stav prema društvenim obavezama. Otuda je neuspešno školovanje, buntovno reagovanje, ometanje normalne školske nastave, suprotstavljanje nastavnicima  i negativno herojstvo značajan indikator poremećenog ponašanja kod dečaka, dok se devojčice obično povlače u sebe, potištene su, osećaju se kao da nekom smetaju.

Dešava se da deca alkoholičara beže iz roditeljskog doma da bi izbegli mučnu, napetu atmosferu gde su ugrožena, gde nemaju topline, materijalne i psihičke sigurnosti. Traže društvo na ulici. Traže autoritete, jer to njihovi roditelji više nisu. Takvoj deci ulica postaje utočište.

Šta će od deteta postati, delikvent ili stabilna i pozitivna ličnost, to ne zavisi samo od uticaja alkoholičara i porodice. Mnogo zavisi i od toga koje predispozicije i koju frustracionu toleranciju je dete sa rođenjem donelo sa sobom. Ako su pozitivni uticaji porodične sredine (majka, baba, deda, starija braća i sestre) kao i savesnog pedagoga doraslog ovoj delikatnoj situaciji dovoljno jaki, dete se može razviti u stabilnu i pozitivnu ličnost.

Izvor: alkoholizam.com

Podsticanje darovitosti

 

Za objašnjavanje darovitosti, francuski psiholog Moris Dabes, je upotrebio veoma zanimljiv pojam i termin „buđenje“. Podsticanje darovitosti se i sastoji u brižljivom i sistematskom buđenju radoznalosti, aktivnosti, ekspresije, kritičkog mišljenja… Što je uzrast niži, ovo „buđenje“ je značajnije.

Za decu predškolskog uzrasta, veoma su važni stimulativni programi koji se obavljaju u okviru igre, zato što je igra prirodni i najbolji način ispoljavanja detetove aktivnosti i njegove ličnosti. U radu sa predškolskom decom treba polaziti od onoga što dete ume, može i hoće, a vaspitači bi podsticali ispoljavanje dečjih razvojnih potencijala.

Z. Krnjajić, iznosi zahteve za podsticanje dece koji se mogu smatrati principima uspešnog podsticanja to su:

1. obezbeđivanje stimulativnih uslova za svu decu u kojima će se sposobnosti i darovi prepoznavati, ispoljavati, razvijati i negovati;

2. pružanje stimulativnih programa kojima bi bila obuhvaćena sva deca (ona koja su uključena u predškolske institucije);

3. na mlađim uzrastima je primerenije bavljenje procesima i obezbeđivanje povoljne klime i stimulativne atmosfere;

4. značaj faktora razvoja: stimulativnih uslova i podrške za razvoj sposobnosti i ispoljavanja darova kao i uloga roditelja, vaspitača i socijalno-kulturne sredine;

5. značaj ranog izlaganja i uvođenje dece u određene domene od strane odraslih i putem specijalizovanih instrukcija;

6. značaj nekognitivnih aspekata razvoja, kao i specifičnih domena u kome se ispoljava darovitost;

7. značaj ranih iskustava, stimulativne sredine i interakcije dece sa odraslima;

8. značaj praćenja sposobnosti, interesovanja i potreba svakog deteta;

9. odlučujuća uloga koja u ranom detinjstvu imaju roditelji, naročito majka, a kasnije ovu ulogu sve više preuzimaju značajni odrasli, kao što su vaspitači, učitelji i drugi.

U svetu postoji puno podsticajnih programa; ali mi ćemo se osvrnuti na jedan koji se u našim uslovima pokazao kao veoma uspešan. Iznećemo njegove najbitnije osobenosti koje su značajne za uspešan razvoj dece, posebno darovite. To je program Branke Pavlović koji je prikazan na Okruglom stolu Više škole za obrazovanje vaspitača u Vršcu 1995. godine.

Ovaj program nosi naslov „Školica-pametnica“, i njime se unapređuje kognitivno-emocionalno iskustvo i stimulišu kreativna ispoljavanja dece na uzrastu od 4-7 g.

 

U ovom programu su primenjeni:

1. Grupni oblici rada (sa istim i diferenciranim zadacima)

2. Rad u parovima (dva deteta, dete i odrasli)

 

Primenjene su sledeće metode:

1. Metod razgovora

2. Metod grafičkih radova (uz primenu kombinovanih tehnika)

3. Metod demonstracije

 

Edukativni sadržaji su obuhvatali različite testove i forme igara:

1. igre perciptivnih detalja i odnosa deo-celina;

2. grafomotorne igre;

3. logičke igre;

4. receptivne igre;

5. igre verbalne fluentnosti, razumevanja i igre pamćenja;

6. igre izražavanja emocija i samopoštovanja u grupi;

7. kooperativne igre;

8. igre mašte i

9. stvaralačke igre.

 

U radu su korišćene:

– grafičke olovke

– drvene bojice

– flomasteri

 

A povremeno i:

– akvarel papir;

– akvarel boje;

– hamer-papir (za zajedničko crtanje).

 

Grupe su bile sastavljene od dvadesetoro dece, a rad se obavljao dva puta nedeljno po jedan i po sat.

Poznati pedagog, E. Kamenov je izložio postupke podsticanja i razvoja dečjeg stvaralaštva (1995). I on podvlači značaj stvaranja povoljnih uslova za raznovrsne, prvenstveno kreativne, aktivnosti svakog deteta u kojima najvažnije mesto pripada različitim vrstama igara. Pri tome je neophodno maksimalno uvažavanje individualnih interesovanja dece, njihovih sklonosti, mogućnosti i potreba.

 

 

Literatura:

1. Bosiljka, Đ., (2005), Darovitost i kreativnost dece i mladih, Viša škola za obrazovanje vaspitača, Vršac.

2. Kamenov, E., (1995), Program za razvoj kreativnosti, Zbornik Više škole za obrazovanje vaspitača 1, Vršac.

3. Krnjaić, Z., (1996), Stimulativni programi i procesna dijagnostika, Zbornik Više škole za obrazovanje vaspitača 2, Vršac.

4. Pavlović, B., (1995), „Školica-pametnica“ – program podsticanja kreativnih ispoljavanja kod dece predškolskog uzrasta, Zbornik Više škole za obrazovanje vaspitača 1, Vršac.

O vaspitanju

Vaspitanje je neizbežno i osobeno sredstvo podsticanja i razvijanja individualnih sposobnosti i oblikovanja celovite ličnosti svakog čoveka. Nema čoveka kome vaspitanje kao pomoć i sredstvo individualnog razvijanja i samorazvijanja, samovaspitanja, nije potrbno na svakom razvojnom nivou njegovog ljudskog bića – telesnom i duhovnom.

Vaspitanje je proces podsticanja i omogućavanja individualnog razvoja koje traje, kod svakog čoveka, od rođenja do kraja čovekovog života.

Vaspitanje je moćno kada izvire iz čovekova života i kada je u funkciji takvog ćivota od rođenja do smrti.

Vaspitanje je moćno kada polazi od polazi od čovekove prirode, kada je utaknotu u tu prirodu, kada doprinosi individualnom razvijanju prirode svakog čoveka.

Pravo na individualnost , na osobenost i različitost svakog od drugih ljudskih bića, na svoju sopstvenu ličnost i njeno nesputano razvijanje i oblikovanje – temelji su istinskog i pravog vaspitanja.

Svaki pojedinac, kao osobena individualnost, sa svim svojim nasleđenim i stečenim potencijalima, predstavlja pravi temelj i ishodište istinskog vaspitanja čoveka kao ljudskog bića, njegovog oblikovanja kao ličnosti. Drugi temelji polazište proizilazi iz čovekove neizbežne pripadnosti ljudskoj grupi, zajednici, društvu. Čovek je neodvojiv od grupe, od života u grupi da drugim ljudskim bićima. Van ljudske grupe čovek prestaje da bude čovek. Van grupe prestaje vaspitanje čoveka. Samo u grupi čovek može da se samorealizuje kao istinski čovek.

Vaspitanje je međuljudski odnos. Ono  je to samo kada se u tim odnosima uvažava i poštuje sloboda i individualna različitost svakog čoveka obuhvaćenog tim odnosima. To je i jedino ograničenje koje ne narušava prirodu pravog vaspitanja. Sloboda jednog čoveka u životu, pa i u vaspitanju, može biti ograničena samo isto takvom slobodom drugog čoveka, člana iste ljudske grupe.

Vaspitanje je uspešno kada je utkano u komunikaciju pojedinca sa grupom, grupe sa pojedincem, grupe sa grupom.

Vaspitanje kao međuljudski odnosi komunokacija slobodnih pojedinaca i grupa veoma je bogato i raznovrsno po sadržajima, metodama, sredstvima, simbolima, po oblicima ispoljava i ostvarivanja takve komunikacije i odnosa u toj komunikaciji.

Vaspitanje je uzajamno delovanje i uticanje, davanje i prihvatanje, samodavanje i samouticanje.

Literatura:

Nikola Potkonjak, „XX vek: Ni »vek deteta« ni vek pedagogije. Ima nade… XXI vek“, Novi Sad, 2003.

Misli i izreke poznatih pedagoga

(Žan Žak Ruso)

„Biljke se oblikuju kultiviranjem a ljudi edukacijom… Rođeni smo slabi, potrebna nam je snaga; rođeni smo potpuno neopremljeni, pa trebamo pomoć; rođeni smo glupi, treba nam znanje prosuđivanja. Svaka stvar koju nemamo pri rođenju a koja će nam trebati kada odrastemo, daje nam se edukacijom. „

 

(Mišel de Montenj)

„…  budući je bila istina da nas studiranje, čak i onda kad se pravilno čini, može naučiti  od čega se sastoji mudrost, te ispravno delovanje i determiniranost, hteli su omogučiti svojoj deci ravni dodir sa stvarnim slučajevima, učeći ih ne prenosenim informacijama, već aktivnim iskušavanjem, njihovim , odlučnim oblikovanjem i stvaranjem, ne samo rečju i instrukcijama, već uglavnom delima i primerima, čime mudrost ne bi bila nešto što duša zna, već sam centar duše i temperament, ne nešto stečeno već prirodna sposobnost .“

 

(Anton Makarenko)

„Naša djeca to je naša starost. Pravilan odgoj, to je naša sretna starost; loš odgoj, to je naša buduća nesreća, naše suze, naša krivnja pred drugim ljudima, pred čitavom zemljom.“

 

(Platon)

„Neka lekcije vaše dece budu u formi igre…Naučićete više o njihovim prirodnim sposobnostima na taj način.“

 

 

(Imanuel Kant)

„Bolje je znati malo ali temeljno, nego mnogo i površno.“

„Iskustvo bez teorije je slepa, ali teorija bez iskustva je samo intelektualna igra.“

 

(Elena Kej)

„Samo blagim postupanjem i nežnošću stiče se poverenje deteta. Poredak, mir, red, dobrota i pažnja i u kući i u porodici najbolji su vaspitači. Tome treba dodati rad – obaveze deteta koje ono treba da ispunjava i u porodici, i u školi. “

„Porodica je prirodna sredina,i za učenje čitanja i pisanja, za učenje obavezama, pre svega radnim, za učenje socijalnim dužnostima i sl. Posebno u porodici treba kod dece razvijati posmatranje, zdravu fantaziju koja ima estetički i etički značaj. Znati dobro videti – u svetovima prirode,čoveka i umetnosti – i znati dobro čitati, to su dve velike mete, kojima treba da teži vaspitanje u kući, kao i u školi. Kad dete to ume, skoro sve drugo može samo da nauči.“

Citati pedagoga

Jan Amos Komenski

„Evo mi dospeli, koji samo sebe smatramo za ljude, vas decu za male majmune, samo sebe za pametne, vas za nerazumne, samo sebe za rečite, vas  za nemušte smo otkazani za vaše škole! Vi ste nam dani za učitelje vaše čini našim za ideal i uzor“ .

„Dajte nama valjane majke, pa ćemo dati valjane građane“.

 

 

 

Elena Kej

„Škola ima samo jedan veliki  cilj: da sama sebe učini izlišnom, da dopusti da zavlada život i sreća – to će među ostalim reći samoradnja –   namjesto  sistema i šema“.

„Jedino sredstvo, da se ozbiljna i sve obimnija surovost – a time i klsna razlika – ukloni, jeste da deca jedne zemlje do 15. godine uživaju istu školsku  nastavu. Ali, ova škola morala bi da se oslobodi crkvenog uticaja i obaveznosti polaganja ispita.

 

 

Makarenko

„Svaka porodica se odlikuje svojstvenim životom i životnim uslovima, svaka porodica je dužna da samostalno rešava pedagoške zadatke.“

„Sudbina deteta koje je lišeno očeve ili materine ljubavi nije samo njegova lična tragedija. Dete osakaćeno time što je odbačeno, napušteno, često  je u budućnosti čovek nepotpune vrednosti. Prema tome, očevi i majke koji napuštaju svoju decu vrše akt podlosti prema društvu.“

 

 Literatura:

  1. Nikola M. Potkonjak ( 2003): XX vek: Ni vek deteta ni vek pedagogije ima nade… XXI vek Novi Sad, savez pedagoških društava Vojvodine.
  2. Radovan Grandić (2007): Prilozi porodičnoj pedagogiji, savez pedagoških društava Vojvodine, Novi Sad.
  3. Radovan Grandić (2007): Prilozi uvodu u pedagogiju, savez pedagoških disciplina Vojvodine, Novi Sad.