Istraživanje mogućnosti i kvaliteta primene verskih sadržaja…

 
Učesnici projekta:
Jovana Maksimović. Tamara Mladenović, Kristina Milošević, Dragica Đorđević i Danijel Vojnov, student koordinator u projektu.
 
Mentor: prof. dr Ljubivoje Stojanović
 
 
 

Istraživanje stepena tolerancije i mogućnosti kulture dijaloga…

 
Učesnici projekta:
Nevena Nešić, Svetlana Krstić, Bojana Savić, Ivana Antić i Andrea Buljubašić
 
Mentor: prof. dr Ljubivoje Stojanović
 

 

Lik u osmehu srca mog

Projekat je realizovan tako što je Jelena Karadžić, posle više razgovora i instrukcija šta da radi na planu teorije, kako je predviđeno projektom,  donela pesme i na njima smo radili zajedno. Predočeni su joj mnogi aspekti tajne  psiholgije i filozofije stvaralaštva. Reč je o sledećim elementime:
Jezičkom karakteru poezije,
Stilskom aspektu jezika,
Fenomenu refleksivnosti i poetičnosti jezika
Slikovnosti pesničkog jezika i razlici između pesničke slike i fotografije.
 
U teorijskoj ravni upoznata  je sa smislom i značenjima Andrićeve besede O priči i pričanju, gde je mogla da vidi praktično filozofiju stvaranja velikog umetnika. O tome je napisala dve varijante eseja, čime je uvedena u polje kritike i teorije književnosti.
U okviru izveštaja prilažemo jednu pesmu  Jelene Karadžić kao dokaz napretka u radu i usvaršavanja darovitosti.
 
                                                   Jelena Karadžić
                                              Lik u osmehu srca mog
 
                                           Kad u očima kap napune boje,
                                           starost sazri u strah.
                                           Ti strepiš da se ne zaledi dah,
                                            nestaje duša tvoja.
 
                                            Ne krijem tugu, fališ mi,
                                            obasjan srećom pamtim dom.
                                            Zauvek će živeti tvoj lik,
                                             sa osmehom u srcu mom.
 
                                            Godine hrabre ne staju u stih,
                                             pukla je tanana nit.
                                            Kao topli dom  živi tvoj lik
                                             u osmehu srca mog.
 

Od dadilišta do dečjih vrtića:

 istorijsko-pedagoški pregled razvoja predškolskih ustanova na području južnog Banata
 
U okviru projekta „Od potencijala do postignuća“ , pod mentorstvom Danice Veselinov i učešćem studentkinja Jasmine Dregić, Dragane Smiljkić, Emine Stojkov, Marijane Ćalić i Božane Čikić, realizovan je rad pod nazivom „Od dadilišta do dečjih vrtića: istorijsko-pedagoški pregled razvoja predškolskih ustanova na području južnog Banata“.
Cilj rada bio je da prikažemo razvoj institucionalizovanog razvoja predškolskih ustanova, sa specifičnostima društveno-istorijskog i pedagoškog konteksta, na potrebe osnivanja prvih ustanova na području južnog Banata, a sa posebnim osvrtom na grad Pančevo i opštine Vršac i Bela Crkva.
Do finalnog rezultata, odnosno realizovanog rada, studentkinje su, počevši od oktobra meseca 2012. godine, posetile i prikupljale podatke sa više mesta: gradskih biblioteka, arhiva, predškolskih ustanova-uprava, dečjih vrtića i škola, u Pančevu, Vršcu i Beloj Crkvi. Nakon prikupljenih podataka, akcenat je stavljen na sistematizaciju i hronološko klasifikovanje prikupljenog materijala.
Svih pet studentkinja je svesrdno i neumorno radilo na ostvarivanju zamišljenog i unapred postavljenog cilja, te im se mogu uputiti sve reči hvale za postignuti rezultat.
 
IMG_3705
 
OLYMPUS DIGITAL CAMERA
 
OLYMPUS DIGITAL CAMERA
 
OLYMPUS DIGITAL CAMERA
 
OLYMPUS DIGITAL CAMERA
 
OLYMPUS DIGITAL CAMERA

Psihološke radionice

U sredu, 15.05.2013. godine sa početkom u 10.30 časova u malom amfiteatru škole prezentovani su radovi studenata iz psihološke grupe predmeta nastali u okviru projekta Od potencijala do postignuća.

Prezentovane su sledeće teme:
  • Veštine javnog nastupa – Ana Stanojlović
  • Konflikti – Jelena Smiljanić
  • Komunikacija – Aleksandra Mitrović
  • Emocionalna inteligencija – Svetlana Krstić
Mentor projekta je doc.dr Tanja Nedimović.
IMG_3692 IMG_3697 IMG_3698 IMG_3699 IMG_3705

Dobro se dobrim vraća

U okviru projekta „Pretvaranje potencijala u postignuća“ studenti treće godine Visoke škole strukovnih studija za vaspitače „Mihailo Palov“ pripremili su predstavu za decu pod nazivom „Dobro se dobrim vraća“ koja je u dečjem vrtiću „Plavi čuperak“ izvedena 25. aprila 2013. godine  u 9:00 i 10:00 časova.
Mentor projekta je profesor mr Tomislav Suhecki.
 
U predstavi su učestvovali sledeći studenti:
Sanja Vajda – Jasna i Uspavana Lepotica;
Nevena Miljković – Veštica Hakerka;
Milena Krnjić – Dobra Vila;
Dragana Smiljkić – Ana i Pepeljuga;
Jasmina Dregić – Sara i Snežana;
Reditelji i scenaristi predstave su Sanja Vajda i Nevena Miljković.
Kostimografi: Milena Krnjić i Jasmina Dregić.
Tehničku podršku pružila je Emina Stojkov, a za muzičku podršku bila je zadužena Natalija Sipić. Jelena Žijić je bila zadužena za plakat.
 
Nakon predstave, deca su svoje utiske prenela na papir, izrazivši se likovnim sredstvima, a njihovi crteži su selekcionirani i tipizirani, a u holu Visoke škole je 12.05.2013. godine otvorena izložba dečijih radova (prikazana na fotografijama u nastavku).
P1090714 P1090715 P1090717 P1090720 P1090721 P1090724 P1090730 P1090734

Obrazovanje u Vršcu izmedju dva svetska rata

(ČLANCI IZ SAVREMENE ŠTAMPE)

U projektu su učestvovale studentkinje Ivana Živanić i Milica Ristić.

Mentor, dr Mirča Maran

 

Vojvodina, Vršac, 1919-1941.

Celokupan tekst pročitajte OVDE.

Prilog – neki od izvora u istraživanju:

1 2 3

Istraživačko učenje

Prezentacija: Istraživačko učenje u obrazovanju studenata koji se pripremaju za pedagoške pozive u PDF (Adobe Reader) formatu.

STAGE STAGE STAGE STAGE

Veštine komunikacije i konflikti

 
Jelena Smiljanić
 
Nefunkcionalan, nekonstruktivan konflikt je moguće izbeći uz odgovarajuće komunikacijske veštine. Konstruktivan i koristan konflikt je moguć samo uz komunikaciju koja je dorečena, iskrena, ne ugrožava drugog sagovornika, koja je praćena pozitivnim odnosima i stavovima, razumljiva, ravnopravna, poštena i oslobađajuća. 
Prilikom konflikta, moramo biti potpuni, do kraja dorečeni, što znači da ne smemo izostaviti ono što je bitno, a naglašavati ono periferno samo zato što to nama više odgovara i vodi našim ciljevima konflikta. Svoje mišljenje i pretpostavke moramo proveravati, menjati, pa i odbacivati. Funkcija kvalitetnog konflikta je upravo u dopunjavanju, konkretizaciji, proveravanju sadržaja naših razgovora. 

Naše ponašanje kada ništa ne govorimo (neverbalna komunikacija – držanje tela, mimika lica, pogled, boja i visina glasa, gestovi itd) su dobri pokazatelji iskrenosti naših reči. Najvažniji deo postupka sa konfliktom je upravo naše ponašanje za vreme razgovora. Samo kada su naše misli, reči i osećanja usklađeni sa našim ponašanjem, moguće je očekivati kvalitetan konflikt i zdrave, uspešne odnose među ljudima.

Kako bismo došli do kvalitetnog razgovora, moramo da prihvatimo različit govor kod sagovornika, njegovo pravo na različito mišljenje, drugačije od našeg. Sagovornika moramo poštovati, razumeti, pohvaliti pozitivno ponašanje, a ne samo napadati jer će to proizvesti kontraefekat.
U toku konflikta dobro je zastati i porazgovarati o načinu samog sukobljavanja, a onda nastaviti (npr. kada su u konfliktu dve osobe koje se međusobno vole i poštuju, u jednom trenutku mogu zastati jer shvataju uzaludnost vređanja jedno drugoga). Na taj način se konflikt može pretvoriti u šansu održavanja i jačanja naših ljubavi, naših odnosa, saradnje. Upravo taj "razogovor o konfliktu" se pretvara u kvalitetan dijalog.
Važan je način ponašanja u konfliktu, a ne sam sadržaj konflikta. Konflikti nisu samo rezultat međusobnog neslaganja, već mnogo više međusobnog nesporazuma, slabog poznavanja i pogrešnog razumevanja. Da bismo bili razumljivi, moramo da govorimo povezano, logično, ističemo ono što je bitno i sadržaj razvijamo postupno. Razgovaramo o konkretnim stvarima, sa malo reči, a više informacija, bez suvišnih digresija (skretanja sa teme) i "filozofiranja". Cilj nije uklanjanje postojećih razlika, već njihovo razumevanje, upoznavanje i bolje međusobno dopunjavanje. 
Ravnopravni razgovor znači da obe strane imaju jednako pravo na različitost, neslaganje, odvojenost. To je osnova pravilnog postupanja sa konfliktom. Dopunjavanje u svojim različitostima, a ne insistiranje na prihvatanju samo jednog rešenja. 
Konflikt ima svoj početak, trajanje i kraj koje prilagođavamo potrebama sagovornika. Cilj kvalitetnog konflikta nije dotući sagovornika, te moramo imati osećaj za "previše" i "prejako".
Kvalitetan razogovor je onaj u kome je prisutna naša ličnost, originalne misli i zaključci, predlozi, sumnje… Govorimo u naše, a ne u nečije, tuđe ime, direktno, iskreno i jasno.
Između subjektivnog i objektivnog bi trebalo napraviti razliku. Ono što mislimo i osećamo nije ono što smo stvarno videli i čuli. Isto tako, ono što smo videli i čuli, ne mora odgovarati onome što u stvarnosti zaista postoji. U suprotnom, konflikt je pun subjektivnog tumačenja, nagađanja, dodatnih grešaka. Naša zapažanja mogu biti i subjektivna, mogu biti pogrešna, mogu biti poluistinita. Kritički stav čini da konflikt bude konstruktivan, jer dopuštamo mogućnost ispravljanja, dopunjavanja, proveravanja i menjanja. 
Sagovorniku bi trebalo dozvoliti da kaže šta misli i oseća, bez prekidanja i menjanja teme. Ako nismo saglasni sa onim što sagovornik iznosi, to ne znači da se ne slažemo i sa njim koji to iznosi. Sagovornika poštujemo, cenimo, uvažavamo i prihvatamo takvog kakav jeste. Sagovorniku se priznaje ono što je dobro učinio, iako se u ovom trenutku sa nama ne slaže i ne radi ono što od njega očekujemo. Svoje greške i svoj deo odgovornosti prihvatamo, imamo poverenja u sagovornika i njegove dobre namere, ne ugrožavamo ličnost i autonomiju drugoga. Razmišljamo o onome o čemu govorimo, ali i o onome što čujemo. Međusobno slušanje je od izuzetne važnosti za bolje upoznavanje i kreativnu saradnju. Bez slušanja razgovor se pretvara u monolog, čime konflikt postaje besmislen i bezuspešan. 
Pogrešno je misliti da smo samo mi pametni i uvek u pravu. Tolerantnost i otvorenost za drugačija mišljenja i tumačenja jeste način da napredujemo i usavršavamo sami sebe. I tuđe, a ne samo naše mišljenje može biti ispravno!
Kod sagovornika ne pronalazimo samo greške, slabosti i negativne karakteristike, već i ono pozitivno, dobro, uspešno i prihvatljivo. Sklonost tome da nešto loše, makar to bilo samo delić nečega, proširimo na celinu (celokupnu ličnost) vodi do negativnog, neuspešnog konflikta.
Svi ljudi su subjektivni i svaki je sa svojeg stanovišta u pravu – ne radi se toliko o različitim istinama koliko o različitim uglovima gledanja na pojedine događaje i o različitim tumačenjima tih događaja. Koreni neslaganja su često baš u tome što svako od nas vidi samo svoj deo stvarnosti i taj deo neopravdano pretvara u čitavu stvarnost. Ništa nije ili crno ili belo, postoji čitav spektar boja. Insistirajući samo na svom pravu, najbrže ćemo ga izgubiti. Prihvatajući činjenicu da i drugi mogu biti u pravu, zadržaćemo i svoje pravo.

Primer:
Roditelji malog Marka su došli u vrtić na razgovor sa vaspitačicom. U zavisnosti od toga kako će vaspitačica postaviti problem i započeti razogovor zavisi i reakcija roditelja.
"Marko je jedno nevaspitano dete! On je apsolutno nepopravljiv, sa njim je nemoguće raditi, on tuče drugu decu, smeta im, ja ne znam šta ću sa njim, on je nemoguć!"
U većini slučajeva, roditelj će se osetiti ugroženo, napadnuto, te bi reakcija roditelja bila odbrambena: 
"Pa, možda bi moj Marko bio bolji kada biste mu vi posvetili više pažnje umesto što pijete kafu sa koleginicama po ceo dan!"
… Konflikt će se nastaviti u potpuno drugačijem smeru nego što je na početku bilo zamišljeno. Ali, ako vaspitačica bude ovako započela razgovor:
"Marko je jedno zaista inteligentno dete, on je pun potencijala, jako je kreativan, međutim, primetila sam u njegovom ponašanju malu dozu agresivnosti koja odstupa od očekivane u tom uzrastu i javlja se kada ima poteškoća u komunikaciji sa drugom decom. Ja sam sigurna da na tome možemo zajedno raditi i pomoći mu da prevaziđe te poteškoće. Da li ste i vi primetili nešto slično? Da li je bilo nekih promena unutar porodice u poslednje vreme?"
Ovakvim pristupom ne napadamo celu ličnost već pohvaljujemo ono što je dobro, a izdvajamo jedan segment u ponašanju koji predstavlja problem, te ne dolazi do konfliktne situacije, već do uspešnog, kvalitetnog razogovora od kojeg će obe strane imati korist.
 
Korišćena literatura
·         Brajša, P. (1996). Umijeće svađanja. C.A.S.H., Pula.
·         Ilić S., Krstić A., Stojilović I., Špeh Vujadinović S., Tribojević V., Trivunčić B., Vidaković I., Vujadinović B. (2008).  Socijalne veštine. Centar za demokratiju i pomirenje u Jugoistočnoj Evropi / IAN Međunarodna mreža pomoći, Beograd.
 
 
 

Veštine javnog nastupa – uspešna prezentacija

 
Ana Stanojlović
 
Pre nego što razradimo sve na šta treba da mislite kako biste napravili dobru prezentaciju – od planiranja šta da kažete, do vizuelnih pomagala, postavljanja na scenu i izvođenja – treba pre svega da ustanovite šta želite da postignete tom prezentacijom. Zašto je držite? Da informiše? Da utiče? Da zadivi?
Najvažniji deo svake prezentacije je početak. Potrebno je da vas vaša publika prihvati već na samom početku. Oni treba da osete da ih vi razumete i da ste uspostavili adekvatan odnos sa njima. Oni će brzo doneti svoju odluku na osnovu onoga što vide ili čuju. Treba da uz pomoć vaše verbalne i neverbalne komunikacije da stvorite pozitivnu atmosferu. Mnogi prezenteri započinju svoju prezentaciju nekom šalom. Imajte na umu da one mogu biti mač sa dve oštrice. Moraju biti prigodne, prihvatljive i ispričane u pravo vreme da bi njihov efekat bio dobar. Početak prezentacije je svakako i vreme kada razvijate svoju temu i pridobijate interesovanje publike. Slušaoci uglavnom dolaze spremni da slušaju. Vi trebate da učinite da oni žele da vas čuju. Svaka pogrešna pretpostavka koju možete imati kada definišete svoju publiku možete dovesti do toga da publika već na startu ostane iza vas.
 
 Šta privlači interesovanje publike, a što odbija njeno interesovanje?
Privlači:
·       Kada je prezentacija dobro pripremljena;
·         Kada je prezenter uredno obučen;
·         Kada prezentacija počinje na vreme;
·         Kada je pripremljen uredan prezentacioni materijal;
·         Siguran početak prezentacije;
·         Odlučan glas.
Odbija:
·         Petljanje u poslednjem trenutku;
·          Neuredno obučen prezenter;
·          Kašnjenje početka prezentacije;
·          Neuredan prezentacioni materijal;
·          Klimav, nesiguran  početak prezentacije;
·          Mumlanje, zamuckivanje i sl.
 
Pre nego što počnete da pravite prezentaciju, treba da vam bude jasna njena svrha. Veoma je važno poštovati:
 
·         Logiku i redosled – da li su argument ili izlaganje bili logički struktrurisani, sa tačkama koji su imale razumljiv sled?
·         Verbalna fluentnost – da li je priča išla tečno ili je bilo zastajkivanja i isprekidanosti?
·         Jasnoća izražavanja – da li je govornik koristio jednostavne i direktne reči, da li je moglo da se prat sve što je prezenter  rekao/la?
·         Glas – da li je glas govornika bio dovoljno jasan i odgovarajuće jačine, da li je imao određeni tempo i modulacije ili je bio monoton?
·         Stav – da li je stav bio primeren, da li je kao takav bio od pomoći izlaganju?
·         Gestikulacija – da li je govornik koristio gestikulacije, tako da su one imale dobar efekat?
·         Vizuelna pomagala – da li su vizuelna pomagala bila jasna i relevantna, da li su ona dobro korišćena?
·         Početak i završavanje prezentacije – da li je početak bio interesantan i pridobio pažnju publike, a završetak pozitivan?
·         Pitanja i diskusija – da li je publika bila ohrabrivana da postavlja pitanja i da li se prezenter pozabavio njima na odgovarajući način?
·         Informativno i zanimljivo ili potpuni promašaj- kako ste doživeli izlagača, temu i sadržaj po završetku prezentacije?
 
Korišćena iteratura:
 
·         DžejE., Džej, R. (2006). Uspešna prezentacijaKako da pripremite i održite uspešnu prezentaciju. Clio, Beograd.
·         Giblin, L. (2007). Umeće vođenja razgovora.  Finesa, Beograd.
·         Ilić S., Krstić A., Stojilović I., Špeh Vujadinović S., Tribojević V., Trivunčić B., Vidaković I., Vujadinović B. (2008).  Socijalne veštine. Centar za demokratiju i pomirenje u Jugoistočnoj Evropi / IAN Međunarodna mreža pomoći, Beograd.