Motorička darovitost

Darovitost se najčešće ispoljava kroz konkretne oblasti ljudske delatnosti kao što su nauka,umetnost ili sport. Nema pravila o br. oblasti u kojima jedna osoba može biti izuzetna. Postoje velike individualne razlike među darovitim osobama u pogledu količine dara koji poseduju.

Darovitost se može tretirati kao jedinstven fenomen. U tom slučaju, postoje određena zajednička svojstva pojedinaca bez obzira na oblast u kojoj su daroviti. Mnogi autori smatraju da motorička darovitost predstavlja jedan vid expresije darovitosti, ali ne ulaze u suštini određenja navedenog fenomena i motoričom darovitošću se bave veoma površno. Najčešće korišćena definicija darovitosti koja se može primeniti i na motorički domen, definicija koju je predložio Morland.

Prema navedenom autoru, darovita i talentovana deca su ona koja su identifikovana od strane profesionalno kvalifikovanih lica i koja su zbog izuzetnih sposobnosti u mogućnosti da ostvare visoka postignuća. Ova deca pokazuju svoje potencijale sposobnosti i ostvaruju ih u nekoj od sl. oblasti:

  • opštim intelektualnim sposobnostima
  • specijalnim akademskim sposobnostima
  • kreativnim ili produktivnom mišljenju
  • psihomotornim sposobnostima
  • sposobnostima u vodstvu
  • vizuelnim ili sličnim umetnostima.

Gardner vidi visoke sposobnosti o korišćenju tela u izražavanju, lakoću, tečnost pokreta, smisao za umerenost pokreta, sposobnost za ritam, snagu, brzinu, kordinaciju i tečnost.

Gane navodi pet domena sposobnosti među kojima se senzomotorna darovitost. Daroviti su prirodne sposobnosti koje imaju genetsku osnovu i mogu se opaziti u toku detetovog školovanja. Po njemu su potencijali mogu lakše uočiti kod manje dece, yato što su uticaji iz okoline i sistematsko učenje delovali samo u ograničenoj meri. Daroviti tj. prirodni potencijal progresivno se transformišu u talente.

Wyrk definiše motoričku darovitost kao sposobnost produkcije brojnih i orginalnih motoričkih odgovora na odgovarajuči određeni podsticaj.

Pod dečijom darovitošću uglavnom se podrazumeva uspešno rešavanje tekstova sposobnosti i sposobnosti za superiorno  učenje. Uloga ostalih faktora ne mora biti dominantna u određennju darovitosti.

Spominju se još i redovi, mišljenja sl. autora: Termana, Volkova, Kukulja.

IZVOR:

  • Sturza – Milić, N: Identifikacija motoričke sposobnosti, Integralnost razvoja, Rani motorički razvoj, Visoka sola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača, Vršac 2009.

Leave a Reply

You can use these HTML tags

<a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>