Šta pokreće mlade ljude i vodi ih u zločin?

Iako polazimo od toga da se glavni uzroci moraju tražiti u porodici, ne možemo okretati glavu od činjenice da su i društvo i država odgovorni za razvoj i porast maloletničke delinkvencije. Psihološki profil maloletnih delinkvenata je različit. Oni potiču kako iz siromašnih porodica, tako i iz bogatih. U siromašnim porodicama problem je što roditelji nemaju vremena da vode računa o svojoj deci, brinući o tome kako će preživeti sutra. Teška ekonomska i finansijska situacija i nemaština glavni su uzroci vaspitne zapuštenosti ove dece. Slična je situacija i u bogatim porodicama, bar kad je u pitanju lišenost mladih vaspitne brige.

Takođe, deca provode dosta vremena u gledanju televizijskih programa, tako da, želeli mi to ili ne, pojedine scene ostaju u njihovoj podsvesti. Gledanje vestern filmova, trilera i čitanje krimi – romana, onoga što se nekada zvalo šund, izaziva u mladima potrebu oponašanja junaka iz filmova i romana. Nemali je broj slučajeva nastanka bandi sa imenima i radnjama koja su istovetna sa imenima i radnjama pomenutih filmova. Nabavljanje kostima i opreme koje bi im poslužilo za što verniju kopiju filma, povlači za sobom pljačkanje sopstvene ili pordice iz susedstva. Nije isključeno ni razbojničko ponašanje kako bi se ostvario željeni cilj. Ta ista deca, u svojoj igri koriste pravo oružje, te uvek ima povređenih i ranjenih. Njihovo opravdanje za takve postupke jeste da se to isto desilo na filmu, oni su videli.
Naravno, televizija je tek sekundarni činilac u razvoju kriminalističke svesti kod maloletnika. Primarni mogu biti dezorganizovana, rastrojena porodica ili pak genetičke predispozicije. Međutim, zasluge medija se ne mogu iskjučiti niti zanemariti. Upravo iz tog razloga, medijski sadržaj se treba preispitati, jer kao što je već navedeno, mediji imaju etičku i moralnu odgovornost prema svojoj publici, ma kakva ona bila i ma kojoj starosnoj grupi pripadala.
Naučno je dokazano da deca koja žive u sredinama (područjima) sa izraženom stopom nasilja, više i češće potpadaju pod negativne uticaje kriminalističkih filmova i šund- literature, negoli deca iz sredine sa manjom stopom kriminaliteta. Tako dolazimo do zaključka da, pored porodice sa patološkim problemima, veliki uticaj na kriminalnu svest kod dece ima i neorganizovana sredina. Istraživanjima koja su vršena kao priprema za ovaj rad, došlo se do saznanja o uticajima koje masovna kultura ima na maloletničku delinkvenciju i učinjen je pokušaj da se objasne bar neka pitanja vezana za taj gorući problem u društvu i iznesu negativni uticaji koje masovna kultura ima na omladinu.
Izlišno je govoriti da je ova problematika samo približno dotaknuta, jer predstavlja izuzetno složen problem o kojem mnogi psiholozi, sociolozi, pedagozi i drugi naučnici i danas diskutuju. Odgovori na još mnoga pitanja!

 

 

Leave a Reply

You can use these HTML tags

<a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>