Мотив самопотврђивања

Други социјални мотив који се често спомиње у литератури јесте мотив за личном афирмацијом или за самопотврђивањем. Овај мотив се манифестује у тежњи појединца да буде признат и прихваћен од околине, да има одређен положај у друштву.

Супротност социјалног мотива и мотива самопотврђивања јесте супротност две врсте стечених мотива, социјалног и личног, друштвеног и индивидуалног мотива. Али пошто се личносг може развијати само у друштву, пошто је развој личности у ствари њена социјализација, оба мотива се могу сматрати социјалним. Насупрот биолошким мотивима, ово су психолошки мотиви, јер су настали психичким развојем личности у друштву и у односу на друштво.

Као што се говори о органским, физиолошким потребама као покретачима, тако се може говорити о социјалним и личним потребама као покретачима.

Човекове основне потребе као мотиви, а то су и његове личне потребе, јесу: да припада једној друштвеној заједници, да буде примљен и признат од ње, да буде цењен, да се о њему има добро мишљење, да друштво одобрава његово друштво и понашање, да се његово активно учешће у друштвеним стварима прима, па чак и тражи. Ово су социјални и лични мотиви уједно.

Потребе за стабилном, чврсто заснованом, позитивном сликом о себи, затим потребе за самопоштовањем и уважавањем од стране других спадају у важну групу потврда сваке нормалне људске јединке. Прву чине: успех на послу, самосталност и слобода, а другу: репутација, престиж и друштвени статус.

Мотиви задовољења сујете, амбиције, мотиви самопотврђивања, самопоштовање, самоцењења, тежња за популарношћу, тежња да се врши утицај на друге, жеља да се задобије дивљење других и сличне потребе, наглашавају више личну страну, али и те потребе су условљене друштвеном заједницом, и те потребе су производ друштва.

Мотивима који су сродни мотиви за самопотврђивање могу се сматрати и мотив за самопостигнућем, мотив за самосталношћу и мотив за самоактуализацијом.

1.Мотив за самопостигнућем манифестује се у тежњи да се сопственим напором успе у нечему и истакне пред осталима. Управо је овај мотив највише систематски истраживан у новијој психологији. Истраживања показују да је више развијен код припадника неких друштва него код припадника других.

2.Мотив за самосталношћу огледа се у тежњи људи да не буде стално под туђим надзором и притиском, да самостално решавају о стварима и одлучују, да имају самосталност.

3.Мотив за самоактуализацијом и сгваралаштвом многи аутори сматрају најкарактеристичнијим мотивом за човека.

Појам самоактуализације увео је Голдштајн. Маслов га је преузео у нешто ограниченом значењу, подразумевајући под актуализацијом човекову потребу да реализује своје способности и потенцијале.

Ова тенденција изражава се литерарно-филозофски као жеља човека да се више буде оно што јесте и да буде оно што би могао бити. Испољавање ове потребе веома варира од човека до човека. Код једног поприма жеље да буде идеалан родитељ, код другог славан спортиста, код трећег уметник или научник. Бројни су људи код којих ова потреба не поприма неки израженији облик, већ се задовољава преко нижих система потреба.

Наводе се бројни докази да су потребе за сазнањем и разумевањем базична, а не научне потребе. Неке од њих:

1.      У понашању виших животињских врста сусрећу се облици реаговања који се могу, највероватније, протумачити као радозналосг.

2.      Испитвања нормалних људи показују да у њима посгоји јака жеља за спознајом нових, непознатих и необјашњивих метива.

3.      Потреба за сазнањем новог и радозналост јављају се рано, на дечјем узрасгу, у свим културама и у оквиру свих социоекономских испитивања становништва, задовољење потреба из ове групе има за последицу осећање пријатности и доприноси самопотвђивању и учвршћењу осећања сигурности.

Leave a Reply

You can use these HTML tags

<a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>