Мотив борбености и мотив сигурности

Мотив борбености

Мотив борбености је мотив изазван ситуацијом. Овде ситуација представља извесно спутавање, или то може бити извесно ометање слободне активности или ометање неке друге тежње. Гнев је емоционално узбуђење које прожима борбу која треба да доводи до слободе као циља.

Сасвим мало дете још ускоро по рођењу, доживљује гнев и показује борбеност ако притиснемо руке уз тело и држимо их тако дуже време. Оно је гневно и отима се кад му се неспретно и грубо навлачи узани рукави горњег дела одеће. Оно може бити бесно кад му колица која вуче канапом запну о какав предмет. Свако ометање слободне активности, свако ометање тежње може довести до агресивности.

Манифестује се у склоности да се циљеви чијем се осгварењу тежи обезбеде без обзира на друге и присиљавањем других, ако треба и насилним средствима.

Антрополошка исграживања, међутим показују да људи нису увек водили ратове и да нису сва људска племена борбена и агресивна. Борбеност представља (наводи се у психолошкој литератури) више начин, техничко задовољење мотива него самостални мотив. Други начин задовољења мотива, супротан овом начину, јесте задовољење мотива путем сарадње и кооперације са другима.

У класним друштвеним сисгемима, а посебно у капиталистичком друштвеном систему, тежња за постизањем успеха по сваку цену, борбеност и агресивност прихватају се као нормалне особине, па се чак и гаје. Од детињства се деца уче томе да, ако желе да успеју у друштву треба да буду борбена и безобзирна. Борбеност и агресивност се јављају пре свега као реакција на спречавање задовољења различитих мотива. Могу се, међутим, развити у трајне карактеристике појединаца и постати за појединца карактеристична особина.

Мотив сигурности

Мотив сигурносги манифестује се у тежњи да се одрже непромењена ситуација која ће обезбедити егзистенцију и задовољење за појединца битних мотива.

Функција ове потребе је организовање понашања и ангажовање спосо-бносги организма. Цео организам се посматра као механизам усмерен на тра-жење сигурности.

Ова група потреба посебно се очигледно испољава на дечјем узрасту. Одрастао човек, и кад је несигуран, покушава да ту своју несигурност прикрије од осталих. Родитељска љубав и пријатна породична атмосфера нужни су услови за задовољење ове потребе. Губитак родитељске љубави и одбацивање од стране родитеља има, као последицу, губитак осећања сигурности.

Истиче се да од задовољења овог мотива зависи какве ће се особине формирати у будућег човека него од фиксације на различитим сгупњевима развитка. Многи психолози сматрају да ће деца код које је задовољен мотив сигурности бити редовно социјална и бољи сарадници у различитим односима међу људима.

Са обзиром да је у свакој друштвеној организацији егзистенција појединца зависна од општих друштвено-економских услова, овај мотив има нарочито велику улогу у оним друштвеним системима где је економска ситуација несигурна, где се јављају економске кризе и где прети опасност њиховог јављања.

Leave a Reply

You can use these HTML tags

<a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>