Мотиви, мотиви…

Мотив за стицањем и алтруистички мотив

Као о важном социјалном мотиву често се говори о мотиву за стицањем. Посгоје веровања по којима и овај мотив треба сматрати урођеним. Позива се на то да већ код деце постоји тежња за сакупљањем различитих предмета и да је та тежња израз урођеног мотива за стицањем. Урођеношћу овога мотива покушава се понекад да се образложи нужност и природност капиталистичког система. Са обзиром да је мотив за сгицањем урођен и у складу са људском природом, наводи се, онда је и такав друштвени систем који покреће пре свега тежња за стицањем природан и нужан друштвени систем. Међутим, резултати многих испитивања показују да су различити разлози и жеље за сакупљањем различитих врста предмета код деце и тежња за сгицањем имовине. Антрополошка истраживања показују да и данас постоје племена у којима се уопште не тежи за стицањем имовине. У психологији преовлађује данас мишљење да мотив за сгицањем није урођен иако у одређеним условима представља веома често врло снажан мотив.

Код људи срећемо не само мотиве којима је циљ да се постигне нека лична корисг или обезбеди неки лични интерес, него код њих, макар у ограниченој мери, као покретачка снага делује и жеља да се помогне другима. Таква тежња да се саосећа са другима и буде им од помоћи назива се понекад алтриустичким мотивом. Иако се не манифестује доследно и обично се не јавља за све људе постоје и одређене наслеђем дате основе за јављање и развијање овог мотива. Људи показују нежност и симпатију за малу децу, суров поступак према слабима и немоћнима изазива њихово негодовање.

Мотив страха и напор за савлађивање препрека као мотив

Мотив страха представља један такав инстиктивни мотив, једну прешну невољу у којој је јединка угрожена, али није довољно припремељена за активност.

Из обичног живота знамо да и одраспи доживљавају јако узбуђење страха изазваним изненадним звуком нпр. гром ненајављен муњом, изненадни лавеж пса иза плота, кад идемо ноћу кући итд.

За школску психологију је важно да се све остале многобројне врсте сграха сгичу, значи да се могу лако предупредити.

Пошто је изазван тежином ситуације, препрекама као ометањем активности, као такав мотив напора и савлађивања препрека био би урођен. Међутим овај мотив би у извесним случајевима могао бити изведен или стечен мотив.

Многи експерименти на одраслима су показали да се ометањем пажње, расејавањем помоћу разних врста узнемиравања за време рада, подстиче улагање већег напора, што доводи и до већег усресређивања пажње. Али само код лица која нису нервозна ометање и расејавање пажње, тј. доводи до све веће усресређености на оно што се ради.

Дакле постоји и напор као нешто природно, спонтано, урођено кад год се појави. To природно савлађивање препрека може постати мотив за себе. Тако, од средстава да се постигне нешто постаје циљ. У овм случају, напор и савлађивање се врши ради напора и савлађивања. На овај начин постају неки изведени и стечени мотиви.

Leave a Reply

You can use these HTML tags

<a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>