Nebeski štit

Dodatak za nauku,“Politika“,18.jun 2011.,str.9

         Američki astrofizičar Džems F.Drajk, profesor univerziteta u Merilendu, i astronom Miraj Ofer, profesorka Bostonskog univerziteta, saopštili su ovih dana da se na granici Sunčevog sistema nalazi nepokretna „pena“ magnetnih mehurića, koja je naša prva odrambena linija od kosmičkog zračenja.Čestice kosmičkog zračenja prolaze najpre kroz oblast dugu 160 miliona kiliometara, koja je ispunjena magnetnim mehurima, što podseća, kako su opisali, na vrtložni bazen, virpul.
       Ostaje, medjutim, nejasno da li je ta prva odbrambena linija od kosmičkog zračenja dovoljno bezbedna.Jer, kako su saopštili, taj štit od „pene“ je porozan i omogućava česticama nesmetani prodor.Medjutim, s druge strane, mnoge čestice ostaju zarobljene  u toj „peni“, u kojoj, zatim,  poskakuju kao loptica u fliperu.
      Do tih saznanja se došlo na osnovu podataka „Vojadžera 1“ i „Vojadžera 2“, koji je NASA poslala u kosmos još 1977. godine.Ti objekti, plod ljudskog uma i ruku, koji su dostigli najveću udaljenost od Zemlje, sakupili su, zahvaljujući sondama, laboratorijama i vrlo preciznim mernim instrumentima, ogroman broj podtaka o Suncu i zračenju (solarnom, galaktičkom i ekstragalaktičkom), kao i o planetama, naročito o Jupiteru, Saturnu, Merkuru,Neptunu, Marsu itd.
         Blagodareći pomenutim i drugim podacima, naučnici Nikolas Dofas iz Čikaga i Ali Pormand iz Miamija rekonstruisali su nastanak Marsa.Pomoću radioaktivnog hafnijuma 182 i volframa 182, oni su kao na časovniku  ustanovili  da je Mars ostao u „embrionalnoj fazi“, to jest nije uspeo, usled kolizije, da dostigne razvoj planete.
          Rast Marsa je zaustavio Jupiter, koji je zbog  promene svoga rastojanja od Sunca, poput usisivača, očistio ogroman broj planetezimala u Sunčevom sistemu.Tako je  zaustavljen  rast crvene planete, što je naučnu javnost Nemačke navelo da taj slučaj uporedi sa Oskarom, junakom iz romana „Limeni doboš“ Gintera Grasa.
           Uz ova nova naučna saznanja, dogodilo se jedno spektakularno astronomsko otkriće i jedno naučno razočaranje. Naime, jedan od vodećih astronoma SAD Robert Kvimbi sa Kalifornijskog instituta za tehnologiju u Pasedeni, otkrio je protekle nedelje novu vrstu Super- nove.Zajedno sa svojim timom saradnika,taj mladi naučnik je ustanovio da je ona deset puta svetlija od dosad otkrivenih, a najveće iznenadjenje predstavlja to što prilikom  eksplozije te nove vrste, koja je 130 puta veća od Sunca, nisu pronadjeni tragovi vodonika, kalcijuma i gvoždja!
            Fizičari, koji su najavili lov „Božje čestice“, ponadali su se da će dokazati pretpostavku o postojanju pete sile koja – kako se zamišljalo – deluje na izuzetno maloj udaljenosti. Računalo se da bi naučni dokaz o toj sili predstavljao najveće otkriće u poslednjih 50 godina. Medjutim, pošto njeno postojanje i delovanje eksperimentalno nije dokazano, fizičari su se pomirili sa činjenicom da su  vladajuće sile sveta  i dalje: jaka sila jezgra koja drži na okupu atome, slaba koja se pokazuje u procesu radioaktivnog raspada i fuzije, sila gravitacije i elektromagnetna sila promenljivog dejstva.
            Ali, pored tolikog saznanja, koje se  neprestano umnožava, zašto naša Zemlja – kako glasi Njegoševo pitanje – još  ne može ni „sina jednog vjenčati srećom!“ 

Leave a Reply

You can use these HTML tags

<a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>