Disleksija

                Reč disleksija nastala je iz grčke reči ,,dys” – slab, loš, neprimeren, i reči ,,lexsis” – jezik, reč. To je specifični poremećaj čitanja, koje karakteriše znatno oštećenje razvoja sposobnosti čitanja koje se ne može objasniti mentalnim uzrastom problemima vida ili neadekvatinim školovanjem. Disleksija se odredjuje različitim teškoćama   u oblicima jezika, često uključujući uz probleme čitanja i ozbiljne probleme u sticanju veštine pisanja.
                To je poremecaj u učenju koji započinje teškoćama pri učenju i čitanju, a posle lošim pravopisom i odsutnošću lakog baratanja pisanim jezikom za razliku od govornog jezika. Nije uzrokovana intelektualnim nedostacima, manjkavim socio-kulturnim prilikama, načinom poučavanja niti ikakvim poznatim neurološkim oštećenjem. Najverovatnije je specifični poremećaj u sazrevanju koji delom iščezava kako dete postaje starije. Moguće ga je znatno smanjiti pravodobnom i ciljanom pomoći.

KAKO SVE DECA MOGU VIDETI SLOVA, REČI, REČENICE, REDOSLEDE REČENICA, TEKST?

Na ovo nam pitanje deca mogu dati različite odgovore. Neka će nam reći da vide reč koja se okreće u različitim smerovima, da slova plešu. Da se rečenice stapaju, da uopšte ne vide ni jednu tačku ili zarez i da uopšte ne mogu pratiti pogledom reči prema krajevima rečenice, da im pogled poskakuje nikako ne mogu uhvatiti red. Jedan dečak je uporno odbijao slogovno čitanje i iščitavao slovo po slovo iako je bilo jasno da bi mogao puno brže čitati samo ako prestane iščitavati slovo po slovo. Ovako je komentarisao: ,,Ali ja samo tako mogu zaustaviti slova koja poskakuju, ona će mi opet pobeći ako ih ne čitam jedno po jedno, i ja namerno neću nikad početi čitati drugačije jer ovako barem znam šta sam pročitao.”

SAVETI:

  • Shvatiti, razumeti problem disleksije, treba se dodatno edukovati.
  • Ne opterećivati se traženjem uzroka i mogućih ,,krivaca”
  • Objasniti detetu problem uzimajući u obzir njegove mogućnosti i shvatanja s obzirom na uzrast i sposobnosti
  • Dati detetu do znanja da mu želimo pomoći i da smo na njegovoj strani
  • Pružiti mu osećaj da verujemo u njegove sposobnosti
  • Okolinu upoznati sa detetovim problemom i potrebama
  • Dati detetu psihološku podršku u vezi sa školom i okolinom
  • Potražiti pomoć stručnjaka saradjivati sa njim aktivno se uključiti u terapijski proces.
  • Ne kažnjavati ga za nesto sto ne može bar ne onako kako bismo mi želeli.
  • Povremeno pročitati umesto njega glasno da bi razumeo i čuo vrednosti jezika pri glasnom čitanju.

Literatura:
http://www.hud.hr/w-tekstovi/w-sto-je-disleksija.html

2 comments to Disleksija

Leave a Reply

You can use these HTML tags

<a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>