Vrste zlostavljanja (dece?)

            Za nas kao buduće vaspitače veoma je značajno da naučimo da prepoznajemo znake i povrede koji ukazuju na zlostavljanje dece. Bilo da se radi o zlostavljanju od strane porodice, jednog ili oba roditelja, ili druge dece. Shodno tome, osnovni oblici zlostavljanja su sledeći:

  • Fizičko;
  • Emocionalno (psihičko);
  • Seksualno zlostavljanje;
  • Zanemarivanje.

* Fizičko zlostavljanje 

                        To je namerno nanošenje povreda i nesprečavanje istih. Ova vrsta zlostavljanja rezultira postojanjem povreda i znakova koji su posledica povreda, a nalaze se na raznim delovima tela. To su modrice od udaraca, bacanja i štipanja; opekotine od upaljene cigarete ili zagrejanih tela, te lomovi udova. Tu spadaju još i izgladnjivanje ili davanje pokvarene ili otrovne hrane (ili bilo kakve materije), zatvaranje u podrum i slične prostorije. Povrede mogu biti namerno izazvane, a moguće je i da nastanu jer roditelji nisu dovoljno zaštitili svoje dete.

* Emocionalno zlostavljanje

                        Emocionalno zlostavljanje može se odrediti kao hroničan stav ili obrazac ponašanja roditelja, odnosno drugih srodnika, koji poručuje deci da su bezvredna, nevoljena, neželjena, da vrede jedino kao sredstvo zadovoljenja tuđih potreba ili da su ozbiljno ugrožena fizičkim ili psihičkm nasiljem. Ovi postupci štete emocionalnom razvoju dece.

Uključuje:

  • Odbijanje i ponižavanje;
  • Terorisanje i pretnja nasiljem;
  • Izolovanje i ograničavanje slobode;
  • Iskorištavanje i narušavanje ličnih granica;
  • Ignorisanje, emocionalna nedostupnost;
  • Zanemarivanje obrazovanja, mentalnih i zdravstvenih potreba deteta.

             Deca mogu biti svedoci nasilja između roditelja. Takva deca žive u strahu i troše svoje snage na brigu kako o sebi, tako i o svojim roditeljima. Ona često moraju da preuzmu odgovornost u situacijama kojima još nisu dorasla.
            Posebnu grupu čine deca zavisnika. U takvoj situaciji ona su u dodiru s odraslima koji su toliko zaokupljeni svojim svetom da ne primećuju njih i njihove potrebe. Deca su izložena strahovima i nepredvidivim situacijama koje ne razumeju.

* Seksualno zlostavljanje

            Pod seksualnim zlostavljanjem podrazumeva se svaki seksualni kontakt deteta i odrasle osobe (ili adolescenta starijeg 5 ili više godina od žrtve), pri čemu odrasla osoba koristi dete kako bi zadovoljila sopstvene seksualne potrebe.
            Seksualno zlostavljanje obuhvata široki spektar aktivnosti: od zajedničkog gledanja pornografskih časopisa i filmova, do posmatranja odraslog pri masturbiranju ili seksualno obojene igre, dodirivanja, masturbacije, kao i oralnog, analnog i genitalnog snošaja.
            Dete može biti aktivno ili pasivno. Deca o svemu ćute jer u početku nisu ni svesna šta im se u stvari događa; nasilnik ih podmićuje, a posle i obavezuje čuvanjem tajne, pa i zastrašuje kako ne bi nikome o tome govorila. Znači, zastrašujući i zbunjujući aspekti seksualnog zlostavljanja su tajnovitost i saučesništvo. Uz sve to, deca se osećaju krivom i odgovornom za to što im se događa. Ako se dete direktno pita o tome, ono obično poriče takva iskustva.
            Kod mlađe dece se takva iskustva mogu prepoznati u karakterističnim motivima likovnog izraza (preko crteža) i kroz specifičan seksualno obojeni način ponašanja (kroz igru). Drugim osobama dete prilazi kao što to njemu čini nasilnik. Javljaju se i mnoge zdravstvene smetnje i poremećaji ponašanja. Samodestruktivna ponašanja seksualno zlostavljane dece mogu kulminirati samoubistvom u doba adolescencije – kada se samoubistvo vidi kao jedini odgovor na pitanje „Reći nekome ili ne reći“.

 * Zanemarivanje

             Zanemarivanje je najčešći oblik zlostavljanja dece. Javlja se kad nije primereno zadovoljena neka od detetovih osnovnih životnih potreba, a može izazvati oštećenje zdravlja. U nekim slučajevima zanemarivanje je vrlo vidljivo, a u nekim je pak nevidljivo sve dok ne bude prekasno.
            Zanemarivanje može ozbiljno da utiče na telesno i mentalno zdravlje, ali i da dovede do smrti deteta, naročito ako je dugotrajno i ako je počelo u prve tri godine života. 

Može biti

  • Emocionalno (nezadovoljavanje emocionalnih potreba) – nedostatak topline, vaspitanja, podrške i stimulacije.
  • Fizičko (nezadovoljavanje osnovnih fizičkih/telesnih potreba) uključujući sigurnost, čistoću, hranu, brigu o zdravlju i odeći.

– Medicinsko/zdravstveno (nebriga za fizičko ili mentalno zdravlje)
– Obrazovno (nezadovoljavanje obrazovnih potreba, npr. obaveznog školovanja).

Kako bi se razjasnio pojam zanemarivanje, važno je razlikovati zablude od činjenica:

ZABLUDA   ČINJENICA
Većina siromašnih porodica zanemaruje svoju decu.   Siromaštvo nije zanemarivanje i porodice sa niskim prihodima mogu se primereno brinuti o deci.
Deca će prevladati posledice zanemarivanja.   Mogu imati kognitivne i neurološke deficite kao posledice zanemarivanja.
Zanemarivanje nije tako ozbiljan problem kao zlostavljanje.   Zanemarivanje je ozbiljan zdravstveni problem.
Ako je porodica prijavljena zbog zanemarivanja, deca se automatski oduzimaju.   Deca se oduzimaju samo ako žive u uslovima opasnim za život i sigurnost.

             ZAKLJUČAK: Ukoliko se susretneš i prepoznaš neki od navedenih oblika ponašanja, povreda ili znakova zlostavljanja kod dece, važno je da ne okreneš glavu na drugu stranu. Moraš da znaš da – NIKAD NISI SAM/A! Obrati se za pomoć koleginici ili kolegi u vrtiću, stručnim saradnicima, direktoru. Postoje i nadležne institucije, kao što su centar za socijalni rad koje se bave ovakvim problemima. Ti si možda jedina vrata detetu u takvoj situaciji!

LITERATURA: Pakaški, M. (2009): „Zlostavljanje i zanemarivanje“ u Ćuk, M., Živković, D. & Korać-Mandić, D. (ur). Mentalno zdravlje, Novosadski humanitarni centar, Novi Sad.

1 comment to Vrste zlostavljanja (dece?)

  • Pavle

    Na moju žalost saznao sam mnogo kasno kako da prevaziđem svoj problem(emocionalno zlostavljanje pod tačkom 1 2 3 itd)od strane svojih roditelja.Kasno je zbog mene normalno ali mnogo više zbog moje dece na koju sam preneo preživljeni obrazac.Nažalost u dizanju te dece je učestvovala moja sipruga po struci vaspitačica dece ali tako je kako je,valjda je bila opterećena našim odnosima pa se nije pokazala kao stručnjak.Sada su ta naša deca ljudi, žene, spremne da „odneguju“ još jednu generaciju potomaka po sistemu repeticije.Nemam sa njima nikakvu komunikaciju, jer ih one odbijaju i tako to funkcioniše . Sličnih primera ima još mnogo oko nas i kada malo bolje razmislimo evo jednog od odgovora : Zašto nam je takvo stanje nacije

Leave a Reply

You can use these HTML tags

<a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>