Anksioznost

ANKSIOZNOST

Anksioznost se najopštije definiše kao odgovor ljudskog organizma na opasnost ili pretnju u budućnosti. Prema teorijama kognitivno-bihejvioralnih terapija, anskioznost, kao emocionalni poremećaj nastaje kada osoba stalno procenjuje opasnost situacije i/ili podcenjuje svoju sposobnost da se izbori sa zahtevima ugrožavajuće situacije. Specifičnije se može definisati kao osećanje zebnje koji se javlja kao odgovor na znak pretnje nekoj vrednosti koju osoba smatra od suštinskog značaja za svoju egzistenciju. Pretnja može biti u odnosu na fizičku egzistenciju, psihološku egzistenciju ili specifične vrednosti osobe. Reč anksioznost potiče od latinske reči anxietas, što znači – nespokojstvo, briga, zebnja, strepnja.

Anksioznost može izazvati fizičke i emocionalne simptome. Specifična situacija straha može dovesti do nekih ili svih ovih simptoma za kratko vreme. Kada se situacija smiri, simptomi obično nestanu.

Fizički simptomi anksioznosti su:
– Drhtavica i grčenje;
– Osećaj punoće u grlu ili grudima;
– Ostanak bez daha ili ubrzano lupanje srca;
– Osećanje vrtoglavice;
– Znojenje ili osećaj hladnoće, hladno-vlažne ruke;
– Prenaglašeni refleksi;
– Napetost u mišićima, bol ili mučnina (mialgija);
– Zamor;
– Problemi sa spavanjem, kao sto je nemogućnost da se zaspi ili da se ostane budan, rano buđenje ili nemiran, nezadovoljavajući san.

Emocionalni simptomi anksioznosti:
– Nemir, razdražljivost ili osećanje kao da ste „na ivici“ ili uzbuđeni;
– Preterana zabrinutost;
– Strah od toga da će se dogoditi nešto loše, osećaj predstojeće propasti;
– Nemogućnost koncentracije;
– Konstantno osećanje tuge.

Uloga/svrha anksioznosti je kod većine autora objašnjena evolucionom teorijom (Warren & Zgourides, 1991; Beck & Emery, 1995). Smatra se da je anskioznost proizvod evolucije ljudske vrste. Tokom evolucije ljudske vrste anksioznost je normalno služila da pripremi organizam za borbu ili bežanje u potencijalno pretećim situacijama. Svrha normalne anksioznosti je da u takvoj situaciji obezbedi zaštitu osobe ili organizma.

Prema kategorijalnom modelu sistematizacije poremećaja anksioznosti postoji više različitih homogenih grupa u okviru ove široke kategorije (generalizovani poremećaj anksioznosti, panični poremećaj, agorafobija, specifična fobija, socijalna fobija, opsesivno-kompulzivni poremećaj, postraumatski stresni poremećaj, akutni stresni poremećaj). Prema savremenijem, dimenzionalnom modelu poremećaja anksioznosti, individualna simptologija  značajno odstupa od simptoma u gore navedenim kategorijama. Tako, neki od psiholoških simptoma su manje-više prisutni kod bilo kog gore spomenutog anksioznog poremećaja. To su strah od straha, strah od toga da će nas naša okolina u bilo kom smislu negativno proceniti ili neprihvatiti, hipohondrični strah, panični napad, briga, izbegavanje određenih životnih situacija, opsesivno ponavljanje određenih misli ili prisilno izvođenje nekih radnji, sumnja u sebe i stalno negativno razmišljanje o određenim situacijama (ruminiranje).

* Panični poremećaj

Panični poremećaj je poremećaj u ponašanju koji se karakteriše periodičnim i iznenadnim paničnim napadima. Da bi se moglo govoriti o paničnom poremećaju potrebno je prisustvo najmanje jednog paničnog napada u jednom mesecu, a napadi moraju biti prisutni više meseci uzastopno. Neki istraživači smatraju da jedan panični napad ne predstavlja prisustvo oboljenja, nego je tek pojava dva panična napada dovoljno za postavljanje dijagnoze. Panični poremećaj se karakteriše stalnim nemirom oko pojave novog napada, zatim nemira zbog mogućih posledica usled napada ili promenama koje dovode do uobičajenog ponašanja (izbegavanje radnih ili školskih obaveza). Uz to, panični napadi ne bi trebalo da se javljaju zbog zloupotrebe psihoaktivnih supstanci, lekova ili zbog neke poznate organske bolesti (hipertiroidizam, vestibularna disfunkcija). Takođe, ovi napadi se ne mogu objasniti drugim mentalnim poremećajima (kao što je socijalna fobija za napade koji se javljaju samo u socijalnim situacijama).

* Fobije

Fobija je izražen i uporan strah od specifičnog objekta ili situacije (insekti, životinje, visine, ubod igle i ranjavanje, otvoreni ili zatvoreni prostor, ljudi, mrak, letenje, itd.) koji je praćen izbegavanjem tih objekata ili situacija.

Agorafobija je vrsta fobije koja za razliku od specifične fobije nije strah od specifičnih stvari i situacija, nego se osoba napadima panike plaši samog napada panike i/ili anksioznosti u toj situaciji, ali se ne plaši same situacije. Struktura straha kod specifične fobije obično sadrži katastrofiziranje, ne samo oko potencijalne opasnosti koja dolazi od objekta, već i katastrofiziranje oko opasnosti koja dolazi od sopstvene rakcije.

Izbegavajuće ponašanje ima za svrhu da ublaži ili eleminiše potencijalnu opasnost koja dolazi od samog objekta straha ili da se kontroliše anksioznost ili panični strah od zastrašujućeg objekta ili situacije.

Izvor straha kod specigfičnih fobija su preuveličavanje opasnosti, preuveličavanje verovatnoće dešavanja opasnosti, potcenjivanje sopstvenih sposobnosti za izlazak na kraj sa pretpostavljenom opasnošću, potcenjivanje pomoći sa strane.

IZVORI:

8 comments to Anksioznost

  • Sladjana Kolarik

    Svidja mi se članak.

  • mima81

    Kolega Kiš,

    mislim da bi, kada se govori o fobijama, trebalo više insistirati na tome da se radi o strahu (strahovima) koji su nerealni (iracionalni).

    Takođe, nisam sigurna koliko je objašnjenje termina „agorafobija“ tačno, Vi ste ga opisali kao strah od samog napada straha ili panike, a budući da ovaj termin u sebi sadrži reč „agora“ što znači „trg“, agorafobija bi trebalo da predstavlja strah od otvorenog prostora.

  • Tanja Nedimović

    Agorafobija je anksiozni poremećaj koji uključuje strah od izlaženja od kuće ili sa nekog drugog sigurnog mesta, kao i strah od javnih mesta – npr. pozorišta, sa kog bi beg mogao biti otežan.

    Agorafobija (grč. αγοραφοβία; od reči αγορα — trg, i φοβος — strah) je prvobitno označavala strah od otvorenog prostora, dok se danas pod tim pojmom podrazumeva skup strahova u vezi sa javnim mestima, otvorenim prostorom i mnoštvom ljudi i sa mišljenjem da na takvom mestu nakon iznenadnog onesposobljenja ne bismo bili u stanju pobeći ili potražiti pomoć.
    Dakle, osoba se napadima panike plaši samog napada panike, a ne konkretne situacije (otvorenog prostora).

    Nietzel i sar. (2002): Uvod u kliničku psihologiju. Naklada Slap, Jastrebarsko
    http://sr.wikipedia.org/sr/Агорафобија

  • Bojan Kiš

    Koleginice Mima81,

    Zahvaljujem se na Vašem komentaru, ubuduće ću obratiti više pažnje da pojasnim ovakve stvari. Ovaj detalj sa agorafobijom mi je delovao zanimljivo, ali sam izostavio da objasnim šta je agorafobija po konkretnoj definiciji (strah od otvorenog prostora). Zato postoji mogućnost komentara, da bi uvek mogao da se dopuni nedostatak poput ovog.

    Hvala profesorka što ste me dopunili. 😀

  • mima81

    „Zahvaljujem se na Vašem komentaru, ubuduće ću obratiti više pažnje da pojasnim ovakve stvari.“
    Mislim da bi pre svega trebalo polaziti od toga da će ovo čitati i „publika“ koja možda nije upoznata sa svim terminima i definicijama, pa da neke stvari valja objasniti i kroz primere i eventualno „svojim rečima“.
    Po meni – valjalo bi dati i neki lični stav, neko razmišljanje o temi o kojoj se piše, čime se izbegava da tekstovi budu suvoparni, a otvara se mogućnost diskusije.

    „Zato postoji mogućnost komentara, da bi uvek mogao da se dopuni nedostatak poput ovog.“

    Ja na mogućnost komentara gledam kao na mogućnost da se razvije diskusija. Dobri i čitani blogovi su oni u kojima učestvuje veliki broj komentatora, koji svojim dopunama, objašnjenjima, pitanjima i sugestijama zapravo daju život blogu. Bila sam potpuno oduševljena kada sam videla da postoji ovaj blog, pa hajde da mu udahnemo život 🙂 Pozivam sve koji čitaju da se slobodno uključe u diskusiju, daju svoje sugestije i mišljenja o određenoj temi.

    Takođe bih dala sugestiju u vezi sa opcijom komentarisanja.
    Mislim da bi ona trebalo da bude otvorena samo za one korisnike koji su registrovani i da bi onda trebalo da se razmisli o ukidanju postmoderacije komentara iz prostog razloga što postmoderacija usporava diskusiju – komentar prvo ide na „pregled“ od strane administratora/moderatora, što ponekad traje i nekoliko sati, pa tek onda biva objavljen. Budući da je registracija ovde moguća samo za profesore i studente koji su dužni da ostave lične podatke, ne postoji opasnost da bi neko mogao da, zloupotrebljavajući anonimnost, plasira neprikladne sadržaje.

    Iskoristila bih priliku da pitam zašto registracija traje toliko dugo – poslala sam svoje podatke još u petak, a još uvek nisam dobila lozinku kojom bih pristupila blogu. Izvinjavam se ako je ovo pitanje postavljeno na pogrešnom mestu.

    Unapred se zahvaljujem svima.

  • Urednik bloga

    Komentari će ostati pod postmoderacijom,pošto je ovo još uvek prvi mesec bloga, možda će se kasnije ovo stanje promeniti.
    Registracija je namenjena studentima treće godine, studenti ostalih godina radove dostavljaju za sada samo koleginici Nedimović, a nadam se da će se uskoro i ostale koleginice i kolege uključiti.
    Teme kojima se blog bavi nisu „Breaking news“, tako da kašnjenje pojave komentara nije preveliki problem i očigledno će svako dobro pitanje dobiti i svoj odgovor.

  • Bojan Kiš

    Mima81,

    Drago mi je zbog Vašeg entuzijazma, nadam se da ćete se uskoro priključiti i postaviti članke koje ćemo moći da čitamo i komentarišemo. 😀

  • Nemanja Jovanov

    Svidja mi se clanak. 🙂

Leave a Reply

You can use these HTML tags

<a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>